Баук кружи Европом – како криза немачке индустрије утиче на фабрике у Србији

Баук кружи Европом, баук деиндустријализације Немачке. Та реч се свуда у тој земљи може чути, и од политичара, и од економиста, и од привредника. Царине, високи трошкови производње и геополитичке датости мењају њен индустријски пејзаж. Све више компанија премешта производњу у иностранство. Колико криза има утицаја на пословање немачких фирми у Србији?

"Нажалост, има јако велики утицај", оценио је у Јутарњем програму професор на Економском факултету Љубодраг Савић, али је напоменуо да је стање за сада подношљиво.

"Нема, или барем ја не знам, нема много фабрика које су напустиле Србију, немачких фабрика. Вероватно има фабрика које су смањиле свој обим производње", сматра Савић.

Један део српске индустрије, како је описао, по систему капиларних судова директно је зависан од немачке индустрије. "Ако немачка фабрика ради, ради и српска фабрика, односно немачка фабрика у Србији или нека друга српска фабрика која је практично део тих ланаца снабдевања", објаснио је Савић.

"Те фабрике су на ветрометини"

То што се Србија добро позиционирала када је у питању снабдевање немачког бизниса, према Савићевој оцени, никако не значи да ће нас то заштитити од евентуалног повлачења фирми.

"Мислим да су све те фабрике које раде за немачке или уопште друге фабрике из Европе практично на ветрометини. Да могу сами да произведу производе, они би то радили", објаснио је Савић.

"У кризи је модел развоја у Немачкој"

Наводи да је Немачка деценијама најважнији спољнотрговински партнер, да су њихове фабрике отворене у Србији, али да је криза у тој земљи дубока.

"Она није само у кризи због тога што је цео свет у кризи, него што је тај модел развоја који су они примењивали заправо у највећој мери угрожен моделом развоја кинеске привреде", сматра Савић, али додаје као узрок кризе и несмотрену политику везану за америчке санкције, али пре свега за одрицање од јефтиних руских енергената после почетка рата у Украјини.