Енергетски шок – како поједине државе реагују на раст цена нафте и гаса

Сједињене Америчке Државе 

Убрзан раст цена нафте потресао је и земљу која је њен највећи произвођач на свету – Сједињене Америчке Државе. Бензин је поскупео на највиши ниво у последње две године, а дизел још драстичније – није био скупљи још од 2022.

Амерички председник Доналд Трамп јуче је на 60 дана суспендовао дугогодишњи закон о поморском транспорту, који је превоз између америчких лука ограничавао на бродове који су у САД изграђени, плове под њиховом заставом и већински су у домаћем власништву.

Дописник Радио-телевизије Србије из Чикага Александар Жигић каже за Јутарњи програм РТС-а да је цена горива у савезној држави Илиноис и Чикагу око 3,8 долара, што је просечан ниво и на нивоу САД. 

"А то је око 95 центи више у просеку него кад је почела војна акција у Украјини – дакле скоро један долар. Међутим, цена горива у Калифорнији је чак 5,6 долара, а тамо живи више од 40 милиона људи. Државе у близини рафинерија на обалама Мексичког залива имају нешто јефтинији бензин, док су на северозападу цене веће", нагласио је Жигић.

Подсећа да је Трамп рекао да ће учинити све што је потребно да се снизи цена нафте.

"Американци возе аутомобиле и све је базирано на јефтином бензину. Када бензин поскупи, то је проблем за све. Јефтин бензин Американци сматрају својом слободом. Порасла је и цена керозина, авионског горива", истиче дописник РТС-а из Америке.

Грчка

Новинарка Ивана Апостолу, која живи у Атини, главном граду Грчке, каже да су цене горива у држави у значајном порасту од када је почео рат на Блиском истоку.

"Крајем фебруара (уочи почетка рата САД и Израела против Ирана) цена бензина била је око 1,7 до 1,75 евра по литру. Данас је на пумпама цена око два евра, што је пораст од 15 одсто у кратком периоду. Што се тиче цене дизела, тренутна цена је око 1,9 евра", оцењује новинарка. 

Грчка влада одлучила је да на три месеца ограничи профитне марже на гориво и производе у самоуслугама, како би се због тренутне кризе на Блиском истоку ограничио неконтролисани раст цена. 

"Ограничење се примењује на све учеснике у ланцу снабдевања. За кршење правила предвиђају се високе казне, око пет милиона евра, у зависности од величине фирме и тежине прекршаја. Свако повећање цена доста утиче на буџет и живот грађана", закључује саговорница из Атине.

Предвиђа да ће цена горива за бензин и дизел од два евра остати доњи праг до краја лета, а да могу само још више да расту у наредном периоду. 

Словенија

У Словенији ових дана говори се о парламентарним изборима који су у недељу и ограничењима у куповини горива на пумпама, што је једна од последица високих цена нафте на берзама. Јанез Томажич, уредник привреде у љубљанском Делу, каже за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије, да су највећи произвођача горива у земљи ограничила куповину по једном потрошачу.

"Петрол је куповину горива ограничио на 200 литара по једном потрошачу, Шел на 100 литара, а МОЛ на 30 литара. То су, за сада једина ограничења, а цена горива од 1,4 евра за литар бензина је доста нижа у односу на окружење у Аустрији, Италији, Хрватској и Мађарској", подвлачи Томажич.

Тврди да Влада Словеније чини све како би снабдевање горивом било колико-толико несметано.

"Следе избори, па је због негативних ефеката власт агилнија. Мислим да после избора неће бити тако и да у смислу раста цена горива свашта може да се догоди", прецизира саговорник из Словеније. 

Белгија 

На јуче одржаном самиту Европске уније на којем су лидери чланица разговарали и о енергетској кризи и рату на Блиском истоку, најављене су хитне мере због скока цена нафте и гаса. Дописник РТС-а Душан Гајић напомиње да су, на пример, у Белгији цене горива скочиле за 30 до 40 евроценти у просеку.

"Цена бензина је, рецимо, од 1,8 до 1,9 евра, а била је 1,5 до 1,6. Кад је реч о дизелу, литар кошта два евра. Ипак, цене су ниже него у Холандији, где су цене дизела и бензина око 2,5 евра. Људи из Холандије свраћају у Белгију да наточе гориво", каже Гајић. 

Напомиње да је главна тема јучерашњег састанка ЕУ била задржавања цена енергената под контролом. 

"Јасно је да су земље ЕУ погођене глобалном ситуацијом са ценама енергената. Без обзира на то што увоз за ЕУ не пролази толико кроз Ормуски мореуз", сматра Гајић. 

Јоргић: Расте вредност долара 

Брокер Бранислав Јоргић сумира да су, када је реч о ценама енергената на берзи, индекси показатељ стања светске привреде.

"Берзански индекси су мерач стања светске привреде или привреде поједине земље. Када индекси расту, то значи да је светска привреда у добром стању, а када падају то значи да нешто није у реду. Имамо релативни пад берзанских индекса, али не подједнако у одређеним деловима света. Најмањи пад је забележен у Сједињеним Америчким Државама и то се креће негде између два до три одсто у претходних седам до 10 дана. Док су у Европи забележени значајно већи падови и то од шест до осам процената", појашњава Јоргић. 

Када је реч о ценама нафте, наводи да је цена у једном тренутку ишла на 119 долара, а да је тренутно око 105.

"Слично је и са ценама гаса. Злато је изгубило вредност за осам одсто у последњих 30 дана, што је неуобичајено у условима ратних криза. Важан индикатор је и раст вредности америчког долара. Будући да се нафта рачуна у доларима, онда друге земље, међу којима је и Србија, морају да издвоје знатно више средстава", закључује Јоргић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.