Водоник – гориво будућности или решење за данашњу енергетску кризу

Србија се припрема за примену зеленог водоника у индустрији и транспорту. Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић истиче да се за то раде пилот- пројекти и припрема законодавни оквир усклађен са директивама Европске уније.

У Стратегији развоја енергетике земље до 2040. године водоник је препознат као један од енергената који доприноси енергетској стабилности.

Заговорници све чешће истичу да је водоник гориво будућности, а тај епитет, како објашњава Александар Латиновић, произилази из улоге коју би могао да има у енергетској транзицији и декарбонизацији.

Европа, али и Србија, све више се окрећу обновљивим изворима енергије, пре свега ветру и сунцу, али ти извори имају своја ограничења.

"Они су варијабилни и не можемо са сигурношћу да их планирамо нити да се у потпуности ослонимо на њих“, указује Латиновић.

Њихова производња, каже, зависи од временских услова и има изражен сезонски карактер – ветар дува повремено, док је сунчева енергија најдоступнија од пролећа до јесени. То значи да се у тим периодима јављају вишкови енергије, док је током зиме, када је потрошња највећа, енергије мање.

Управо ту настају кључни изазови енергетске транзиције – балансирање система и складиштење енергије, а водоник се намеће као једно од могућих решења, рекао је Латиновић.

"Електролизери који производе водоник могу лако да се укључују и искључују, а његова најважнија улога у будућности биће складиштење енергије“, истиче Латиновић.

То у пракси, како каже, значи да би се вишкови енергије произведени током лета могли претварати у водоник и користити током зиме, када је потрошња већа. Ипак, како додаје, масовнија примена ових технологија очекује се у наредних пет до десет година.

Иако се водоник већ више од једног века користи као технички гас у индустрији, његова нова примена тек се развија. Посебно место има у транспорту, где се све више улаже у развој водоничних погона.

"Можда ће електрична возила доминирати у путничком саобраћају, али водоник има значајну предност у теретним возилима, бродском и авио-саобраћају", указује Латиновић. 

Примена у енергетске сврхе

"Она најзначајнија улога која се очекује од водоника то је примена у енергетске сврхе, где водоник треба да замени фосилна горива, на првом месту гас и угаљ.

"Недостатак гаса, посебно течног природног гаса (ЛНГ), доводи до великих осцилација цена електричне енергије, што пројекте водоника чини исплативијим. Што је већа разлика између најниже и највише цене струје, то су овакви пројекти економски исплативија. Слично као и претходна криза, и актуелна ситуација може бити снажан подстицај за даљи развој водоничне индустрије", каже Латиновић.

Једно од често постављаних питања је да ли водоник може да користи постојећу гасну инфраструктуру.

"Постоје примери у Европи где се водоник меша са природним гасом, али то је само прелазно решење. Удео водоника у таквим мешавинама ограничен је на око 20 одсто, а поред тога водоник је веома лаган гас који лако цури и може да утиче на структуру материјала, чинећи их кртим", каже Латиновић.

Због тога се, како каже, као дугорочно решење намећу посебни гасоводи за водоник, као и развој горива на бази водоника, попут е-метанола и амонијака, који већ показују значајан потенцијал у свету.

Истиче да Европска унија већ интензивно улаже у развој водоничне економије, основана је и Водонична банка, која субвенционише производњу водоника по килограму, а тренутно је подржано више пројеката широм Европе.

Са друге стране, Србија је, каже Латиновић, тек на почетку овог процеса. "Иако постоји стратегија развоја, неопходно је донети детаљну мапу пута, као и законска и подзаконска акта која ће регулисати употребу водоника у индустрији, транспорту и енергетици", навео је Латиновић.