Донета одлука о продаји "Телекома"

Влада Србије одлучила је да на међународном тендеру прода 40 одсто акција "Телекома Србије", које су у власништву државе. Први корак биће расписивање јавног позива за избор приватизационог саветника који ће да припреми продају.

Донето је и решење о образовању комисије за јавну набавку менаџментског консалтинга - избора саветника који ће пружати стручну помоћ у припреми и спровођењу поступка продаје дела акција у својини Републике у "Телекому".

Министарство финансија је овлашћено да, у име и за рачун Владе, спроведе тај поступак.

Државни секретар у Министарству финансија Слободан Илић изјавио је да ће бити формирана радна група за праћење продаје акција тог предузећа у државној својини.

"Задатак радне групе је да прати, од почетка до краја, спровођење овог процеса", рекао је Илић који је на челу две радне групе - једне, која ће пратити процес продаје и друге, која треба да изабере приватизационог саветника.

Илић је рекао да ће се почетком следеће недеље радна група састати са представницима менаџмента "Телекома" и договори се око свих послова. 

Усвојен је и закључак којим се препоручује Управном одбору Јавног предузећа ПТТ саобраћаја "Србија" да донесе одлуку о преносу, без накнаде, акција које то јавно предузеће има у "Телекому", на Републику.

Држава је преко ПТТ Србије власник 80 одсто "Телекома Србије", а 20 одсто је у власништву грчке компаније ОТЕ, чији је сувласник, са 30 одсто, "Дојче телеком".

"Влада је одлуку о продаји донела имајући у виду значај сектора телекомуникација за даљи развој Србије, све израженију и снажнију конкуренцију у овој области, потребу за све већим инвестиционим средствима у циљу праћења убрзаног технолошког развоја", саопштено је након седнице.

Даљи развој телекомуникационе компаније  

Премијер Мирко Цветковић раније је рекао да ће бити објављен тендер, а потом организована аукција, истичући да ће поступак бити сличан као код продаје "Мобтела".

Држава ће, како је рекао Цветковић, задржати мањински удео, а истовремено привући стратешког партнера који ће улагањима обезбедити даљи развој те телекомуникационе компаније.

Министарка за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић изјавила је раније да удео државног капитала у "Телекому Србија", намењенх продаји, не мора нужно да износи 40 одсто, већ да ће то зависити од процене консултантске куће, која тек треба да буде ангажована.

"Иако је начелно одлучено да то буде пакет који ће садржати 40 одсто акција 'Телекома', ако финансијски консултант закључи да то није оптимално, онда ће та одлука бити измењена", рекла је Матић за Радио-телевизију Србије.

Не желећи да прецизира минималну цену пакета акција, министарка је додала да ће то такође зависити од процене консултанта.

Од новца од продаје акција "Телекома Србије" формираће се посебан буџетски фонд за инвестирање у значајне пројекте инфраструктуре.

Одобрене субвенције за кредите грађанима

Влада је на седници одобрила субвенционисане динарске потрошачке кредите грађанима. 

Кредит до 300 хиљада динара моћи ће да добију грађани чија месечна примања не прелазе 80 хиљада динара, а камата је од 7,5 до 8,9 процената годишње. Прве године отплаћује се само камата. Раније је најављено да ће грађани захтеве за те кредите моћи да поднесу за десетак дана.

Рок отплате ових кредита биће три године, а период "мировања" 12 месеци.

Банке ће путем динарских кредита у привреду "упумпати" 30 милијарди динара, а држава 1,5 милијарди динара из буџета за субвенције камата банкама.

Циљеви субвенционисаних динарских кредита су повећање куповне моћи грађана, подстицање домаће тражње и производње, бржи привредни раст, јачање динара.

Потрошачки кредити ће моћи да се користе за куповину намештаја, подних облога, беле технике, грађевинског материјала, санитарија и плаћање туристичких аранжмана.

Нови пакет субвенционисаних зајмова је допуна владиног пакета мера за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе, рекао је у уторак, представљајући нове динарске кредите министар Млађан Динкић, истичући да је то један од првих конкретних корака у деевроизацији Србије, односно већем коришћењу домаће валуте у домаћим трансакцијама.