Србија улази у нуклеарну еру – које локације долазе у обзир

Србија ће од 2040. године моћи да има нуклеарну електрану, а до тада ће бити развијена и технологија малих модуларних реактора, изјавила је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић, на састанку са делегацијом руске корпорације "Росатом", коју је предводио генерални директор Алексеј Лихачов.

Славко Димовић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је руска технологија међу најмодернијима у свету када је реч о нуклеарним електранама, али да Србија треба да узме у обзир све опције, те да су сви потенцијални партнери у игри, јер се налазимо у "нултој референтној тачки".

"Србија, на вратима нуклеарне ренесансе, треба да узме у обзир све опције, попут ЕДФ-а, 'Росатома' и осталих партнера", каже Димовић, напомињући да ће све одлуке бити донете у складу са националним интересима наше земље.

Избор партнера

Према његовим речима, сарадња с партнерима пре свега се односи на размену експертизе, трансфер технологије и знања, обуку кадрова и учешће у саветодавној улози у избору кадрова и правно регулаторног оквира.

"Искуства су од немерљивог значаја, с обзиром на то да је 'Росатом' учествовао у изградњи већине нуклеарних електрана у свету, укључујући и оне у региону", навео је Димовић.

Напомиње, такође, да је избор партнера за изградњу нуклеарне електране спољнополитичко, али и економско, техничконаучно и технолошко питање.

"Прве две фазе припрема треба да се заврше до 2032. године, када би требало да буде завршен избор технологије, локације за градњу и правно регулаторног оквира, да се напредује у избору базе кадрова, као и да се пронађе модел финансирања", указује Димовић.

Друштвена прихватљивост и локација

Истиче и да је "питање свих питања" друштвена прихватљивост изградње нуклеарне електране у Србији.

На питање које локације улазе у избор за градњу, Димовић каже да постројење мора бити поред воденог реципијента или у напуштеном термоенергетском постројењу.

"Прерано је излазити са прецизним подацима, јер постоје рокови и методологија. Очекујем и противљење у делу јавности. Потребан је искрен, транспарентан и директан дијалог са јавним мњењем", указује Димовић.

Додаје да се питање одлагања радиоактивног отпада треба решавати по угледу на друге земље, попут Словеније, Русије и Финске.

"Србији су потребни знање и друштвена прихватљивост. У условима укупног недостатка електричне енергије, нуклеарна енергија би могла да буде део решења. Желео бих да око 50 одсто производње буде из нуклеарне енергије за базну потрошњу, а остало из алтернативних извора. Правимо енергетски микс јер не можемо преко ноћи да заменимо термоелектране", закључује Димовић.