Ко се боји ревизора у Србији – Ивица Гавриловић за РТС: За 10 година ненаменски потрошено 170 милиона евра

"Не бојим се ја ревизора". Ову реченицу у Гогољевом "Ревизору" изговара градоначелник, при крају последњег чина. А ко се у Србији боји ревизора и због чега? Какав је његов утицај после више од две деценије од како је донет Закон о Државној ревизорској институцији (ДРИ)? Шта све пише у извештајима државних ревизора, ко их чита, а ко не, за Око магазин говорио је нови председник Савета ДРИ Ивица Гавриловић.

Споменути Гогољев "Ревизор", који се играо и као престава у Атељеу 212 почиње реченицом коју саопштава градоначелник својим сарадницима: "Звао сам вас господо да вам саопштим једну веома непријатну вест – долази нам ревизор". После тога у граду настаје паника. Ко је узнемирен због ваших извештаја, господине Гавриловићу? Ко се боји ревизора у Србији?

- Ја мислим да се у Србији нико никога не боји. ДРИ није орган страха, већ орган контроле. Они који нас познају знају да немају разлога за страх и да од нас могу да очекују само професионалну сарадњу и коректан однос. Тако да да се саме ревизије не би требало бојати, већ имати само респект према органу који контролише трошење јавних средстава.

Какав је уопште утицај ДРИ? Ви сте пре само неколико дана искористили право, које имате по закону и тражили сте разрешење директора Дома здравља у Јагодини. Ако тражимо најзвучније политичко име чије сте разрешење тражили, то је градоначелник Александар Шапић. Шта се дешава са тим вашим предлозима за разрешење? Као да упадају у неки процедурални бунар и да се ништа не дешава?

- Државна ревизорска институција на основу својих овлашћења, односно Закона о ДРИ подноси те захтеве за предузимање мера. Ти захтеви могу бити различити у зависности од тога који је степен тих неоткоњених неправилности. Од 2023. до 2025. године поднесли смо око 32 захтева за предузимање мера и неких 7 захтева за разрешење, међу којима су те које сте навели. Ми тиме покрећемо поступак. Одлуку о разрешењу доносе даље надлежни органи.

Али ти надлежни органи, конкретно у случају градоначелника, чак нису ни сазвали седницу Скупштине града. Какав је онда утицај тих захтева за разрешење? Да ли је разрешен ико осим дирекора Специјалне болнице "Русанда" или директора "Ласте"?

- Ту има неки одређен изостанак реакције надлежних органа. Има последица, откањају се неправилности, поправља се система. Што се тиче тих кадровских промена, то је у надлежности других органа. Није у нашој надлежности. Утицај ревизије постоји, ми о томе сваке године извештавамо у извештају о раду. А кадровске промене нису наша надлежности.

Ми смо покренули поступак. Шта је оно што још можемо да урадимо? Да покренемо нову ревизију. Конкретно за град Београд, ту смо имали изостанак реакције. Није добро што се те неппавилности понављају из године у годину. То указује на системски проблем.

Када је први пут државна ревизорска институција контролисала финансије Града, такође су биле примедбе које се тичу коефицијената за плате васпитачицама. У Граду се то правда тиме да је то социјална политика. Тако је било и у време Драгана Ђиласа некада, тако је данас је у време градоначелника Александра Шапића. Да ли могуће да плате васпитачица већ годинама а не могу да се ускладе са законом?

- Верујем да могу да се ускоде. Што се тиче самог овог последњег захтева он није био везан само за плате васпитачица.

Али се та примедба понавља?

- Јесте, понавља се. Али, било је ту исплаћених солидарних помоћи без основа које су забрањене Законом о буџету. То је проблем који се може решити у наредном периоду и треба надлежни органи о томе да одлуче.

На коју конкретно солидарну помоћ мислите?

- Наведено је у извештају, али и у захтеву за разрешење градоначелника. Свим запосленима је исплаћен једнократан новчани износ. Што не представља солидарну помоћ, већ а представља увећање зараде. А такве исплате су забрањене Законом о буџету.

Радите и ревизије политичких странака. Шта те ревизије показују? Ко је одговорни према јавном новцу? Јесу ли то странке власти или странке опозиције?

- Ми их нисмо тако класификовали да ли су странке власти или странке опозиције, него смо у периоду од 2015. до данас спровели 36 ревизија политичких странака. Напоменуо бих да ми можемо да ревидирамо, према нашим законима, само политичке странке, а не и групе грађана.

И углавном. заједничко за њих је недовољно правдање тих средстава добијених за њихове активности и да се не одваја довољно средстава за обуку и усавршавање. Треба 5% средстава које добију за те активности, али то се често не дешава.

И сада неко ко ово слуша рећи: "немогуће да су државни ревизори само недостатке трошкова за обуку нашли код политичких странака"?

- Да вратимо на ово прво- недовољно правдање.То значи да су средства потрошена, а да не знамо за шта. Да не знамо да ли су потрошена за оно за шта су добијена. Можемо рећи и да не постоји документација или да можда постоји, али да није веродостајна, да не одражава догађај што се заиста десило.

По закону имате могућност и да подностите кривичне пријаве. Нисмо видели да сте у случају политичких странака такве пријаве подносили?

- Углавном се подносе пријаве за привредни преступ. И подносе се и против политичких странака пријаве за привредни преступ.

Када је реч о јавним предузећима, како се ту троши државни новац?

- Код јавних предузећа највећи проблем је био везан за јавне набавке и слабостима интерне контрола и недостатку транспарентности. То је нешто што би могло бити заједничко за сва та јавна предузећа. Често се дешава то спровођење набавке без икаквог јавног поступка. Без тендера. Деси се да се нешто плати што још није ни урађено. Недостатак интернет контрола, као што сам поменуо и код јавних набавки неадекватно планирање и истраживање тржишта.

Конкретно, када је о јавним предузећима реч, видела сам у извештају о "Србијагасу" да наводите да су без тендера договорени послови вреди 15 милијарди динара?

- Ми смо прво спроводили ревизију "Србијагаса" 2021. године, а онда смо у 2025. години спровели такозвану ревизију препорука, да видимо шта су они урадили и да предузму да отконe све те неправилности. "Србијагас" је све те друге неправилности отконио, сем те везане за јавне набавке.

Није ли то најбитније?

- Јесте. И није то само тих 15 милијарди динара, него још 24 милијарде. Тако да је укупно 39 милијарди без јавне набавке.

Значи, више од 300 милиона евра?

- Отприлике.

Још 2005. године донет је Закон о ДРИ. Ако бисте ви сада морали да подвучете црту од тог дана па до данас, колико новца је ненаменски потрошено?

- Баш од 2005. године немамо податке, јер је први Савет ДРИ успостављен 2007. године, а за 2009. годину је објављен први извештај. А континуирано вођење тих база успостављено је од 2015. Тако да је у последњих десетак година потрошено више од 20 милијарди динара, или 170 милиона евра преко одобрених средстава.

Шта нам тај податак говори? Да ли се тај износ смањује или повећава? Какав је тренд у трошењу?

- Тренд је у смањивању. Из године у године смањује се тај износ трошења средстава преко одобрене намене, односно преко одобрене апропријације. Највећи је био негде на почетку када је било једне године само 11 милијарди. Тако да ових преостали 9 милијарди отпада на остале године. Конкретно за то, тенденција је смањења.

Осим сувог књиговодственог посла, где ви проверавате да ли је неки новац потрошен у складу са законом, који је члан неког прописа прекршен, ви радите и ревизије сврсисходности, које би требало да покажу како је неки новац потрошен и да ли је имао ефекта на неке јавне политике.

- Један такав извештај државна ревизорска институција је урадила када је реч о субвенцијама у сточарству. Он је показао да упркос томе што је износ дотација повећан је да се број сточних грла у Србији смањио. Да ли је, после тог вашег извештаја, дошло до неких промена у јавним политикама?

Баш тај извештај је у ствари имао велики ефект. Тај извештај је објављен 2019. године, а 2023. спровели смо мерење ефеката. Највећи ефекат свега тога је био увођење Е-аграра, који је омогућио он лајн регистрацију пољопр ивредних газинстава, подношење захтева пољопривредника, што је смањило обим документације, убрзало процес, донет је и акциони план за 2023. и 2026. годину, који садржи мериве индикаторе. Што се тиче самог повећања тих сточних грла то ће се морати касније пратити.

Сам тај извештај је имао велике ефекте на промену политика. Било би још боље да је тај национални програм за пољопривреду, за 2022. и 2024. годину донет. Он је тада остао у фази нацрта и био ује великој мери усклађен са нашим препорукама. Можемо и да видимо да је донет и календар постицаја за 2026. годину, што значи пољопривредницима да знају када могу да очекују које субвенције.

Оно што ми као новинари можемо да пратимо је да се, према подацима из Зелене књиге, број сточних грла не повећава. Није ли то ефекат који треба да се постигне тим субвенцијама?

- Када смо радили то мерење ефеката 2023. године, мерили смо у односу на препоруке и на циљеве. У великој мери, субјекти ревизије су поступили по нашим препорукама и Е-аграр, који сам навео је нешто најзначајније.

Сваке године радимо процена ризика, ми ћемо се бавити и даље пољопривредом. У оквиру тих тема у којима вршимо ревизије сходности увек се бавимо пољопривредом. Зависи, некада се бавимо наводоводњавањем, некада пољопривредним земљиштем, некада сточарством. Али пољопривреда је врло значајна и увек се бавимо том темом.

Када је такође реч о тим извештајима о сврсисходности, бавили сте се и здравственим институцијама и оно што гледаоце РТС-а посебно занима су листе чекања. Ово је податак из једног вашег извештаја, тиче се Ортопедске клинике Бањица.

- У њему наводите да је просечно време чекања на листи за пацијенте за операцију кука 1,7 година, да се за операцију колена чека 2 године и 4 месеца. Да је на листи било 263 пацијената, а да је 39 пацијената прескочило листу и оперисано по хидном поступку мимо процедуре. Да ли можете ви сада гледаоцима РТС-а да кажете да ће неке од тих ваших препорука довести до смањења тих листа чекања?

Очекујемо да ће те препоруке довести до смањења листа чекања. Упутили смо укупно 14 препорука Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање и здравственим установама које су биле ревидиране. Министарству здравља смо препоручили да донесе ту неку инструкцију која је неопходан услов за доношење новог правилника о листама чекања.

РФЗО је требало да онемогући унос у информациони систем, да неко чека дуже од законом прописаног рока, а то је 12 месеци, а здравственим установама је препоручено да успоставе ефикасне интерне контроле. Што се тиче самог извештаја то је била ревизија у реалном времену, објавили смо на нашем сајту и на првој страни смо већ навели неке ефекте.

То је врло захтеван посао за цео здравствени систем, надамо се да ће допринети смањену листа чекања, а у сваком случају неколико година мерићемо ефекте и ове ревизије и ако буде било потребе поновићемо ревизију како бисмо својим препорукама постакли даљи напредак у томе.

С обзиром на то што говоре државни званичници о листама чекања, да ли имате утисак да је неко ваше извештаје прочитао?

- Конкретно, прочитали су их они које смо ревидирали. То је сигурно. То су најзначајнији чиниоци у том систему. То су Министарство здравља, Републички фонд за здравствено осигурање и ове велике здравствене установе. Али верујемо да су и остале здравствене установе прочитале, јер комуницирају међусобно. И ми када имамо састанке са њима, преносимо све ове препоруке.

На крају прошле године је објављен извештај чији наслов звучи занимљиво. Тиче се трошења новца из буџета удружења. Реч је о невладиним организацијама, непрофитном сектору. Шта сте ту видели?

- Тај новац се троши уз недовољну транспарентност, није постојао календар тих конкурса, долазило је до кашњења у конкурисању.

Оно што је најважније је да су они који су давали новац удружењима, знали коме су дали, али за шта су средства потрошена, то никада није мерено. Као што није мерено шта је тиме постигнуто.

Шта је циљ давања тог новца, шта ми хоћемо да повећамо, шта да побољшамо тим новцем. А не само да поделимо новац и да добијемо неке извештаје.

Тако да смо ту дао препоруке: да се успостави тај календар, да то буде предвидиво. Јер ту се дешава да се неке активности почну, а да се средства добију тек након завршеног посла, што утиче на спровођење активности тих удружења.

Када је основана ДРИ, први извештаји су се дуго чекали. Чини ми се да су их новинари са пажњом пратили. Да ли ви сада имате утисак да ико чита извештаје које ви пишете. Ево ми смо прошлог лета имали случај да су медији објавили податак да је Министарство саобраћаја и грађевинарства финансирало графите "Када се војска на Косово врати". То нигде не пише код вас у вашим извештајима?

- То нигде не пише, то није била истина и ми смо то демантовали. Што се тиче самог читања извештаја, можда нема тог почетног сезационализма кога је било на почетку. То је било нешто ново људима, непознато и онда је била велика пажња јавности.

Сада је само питање да ли је била већа пажња према самим извештајима или према томе против кога су поднете пријаве. Наши извештаји остварују ефекте. Сваке године ми извештавамо о томе у извештају о раду.

Имамо посебан део везан за ефекте ревизије. Када је о прошлој години реч, ту смо имали ефекте који се тичи евидентирања имовине и обавеза у износу већемо од 90 милијарди динара и уштеде од око 570 милиона динара. Такође, утичемо и на измене закона, то је као једно фино подешавање система.

Где год видимо нелогичности, да неки прописи могу донети штетне ефект,е ми предлажемо измене закона. Сваке године извештавамо који су прописи промењени по нашим препорукама.

С Гогољем смо почели, ево са њими да завршимо. Када градоначелник објави да ревизор долази у град, онда се његови сарадници питају какав је ревизор, је ли генерал, има ли бркове. Ви, господине Гавриловићу, нисте генерал, али изгледа да сте мајор. Пре ове каријере, радили се у Војно обавештајној агенцији (ВОА)?

- Радио сам У Војно-безбедносној агенцији (ВБА). Као мајор сам отишао из војске. У случају неке потребе, ако буде мобилизације са тим чином ћу бити мобилисан.