Вишак млека гуши фармере – откуп стао, цене пале; стручњаци упозоравају: Увоз јефтиног сира прави пометњу

Трговачке марже, поремећаји на светском тржишту, пад домаће потрошње и негативна кампања о квалитету млечних производа – као да се све што је могло, обрушило на домаћу производњу сировог млека.

"Већ неких месец дана долази до отказивања откупа. Покушали су у међувремену у неким мањим локалним млекарама да преузму, међутим, ниједна млекара не види разрешење овог проблема у неком наредном периоду. Повећавају залихе јер нико не жели да улази у претеране губитке – пуни су им магацини и лагери", истиче Милош Трајковић из Удружења одгајивача говеда Централне Србије.

Осим са мањим откупом, пољопривредници су суочени и са падом откупне цене сировог млека.

"Од 30 до 55 динара, али не покрива то ништа, то је срамна цена буквално. За овакву добровољну робију коју ми радимо, та цена не може да покрије ни чачкалице. Да ли су субвенције, односно премије државе, оно што даје профит – више не, јер 2023. године нам је цена била виша за 30, 40 динара", указује Дејан Трајковић из удружења "Наше млеко".

Стручњаци кажу да је доминантан разлог за поремећај српског тржишта – увоз млечних производа из Европске уније, чија је цена готово нижа од произвођачке.

"Ја бих апострофирао да су производи који су највише заступљени у увозу полутврди сиреви типа гауде, едамера и качкаваља. То је оно што прави пометњу у целој производњи и преради млека. По којој цени ми увеземо, рецимо, килограм гауде – постоје подаци да су то веома ниске цене, неких 3,2 до 3,8 евра по килограму, и то је оно што нашу производњу доста погађа", упозорава Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Гламочић: Забрана увоза није решење

Из Министарства пољопривреде саопштавају да раде системску анализу тржишта и да ће у складу са резултатима спровести мере за очување домаћих произвођача. Ипак, ресорни министар Драган Гламочић каже да рампа има две стране.

"Није решење у забрани увоза. Ако вам само кажем податак да је увоз ове године за 28 посто мањи него за претходну годину, а претходне године смо за 24 посто више извезли него што смо увезли млека и млечних производа, то говори да ми одлично у том сектору радимо. Међутим, шта нам се десило – ми смо повећали производњу млека у односу на 2023. годину за 10 посто, а истовремено нам се десио пад потрошње на домаћем тржишту од 20 посто за УХТ млеко које се највише користи", указује Гламочић.

Ипак, каже да проблем није дугорочан и да просипање млека може да се спречи солидарношћу.

Објашњава да пољопривредници могу преко исхране крава да смање њихову производњу млека за 5 до 10 одсто. Додаје да би то за неколико недеља смањило вишкове на тржишту, а млекаре би престале да отказују откуп малим фармама, које су у таквим ситуацијама прве на удару.