Инфлација достигла седам одсто

Републички завод за статистику саопштио је да инфлација у априлу у Србији, мерена индексом цена на мало, износи 1,1 одсто, а да је од почетка године достигла седам одсто.

Међугодишња инфлација у априлу достигла је 10 одсто, наведено је у саопштењу.

Трошкови живота у Србији у априлу повећани су за један одсто, док су у односу на април прошле године већи 8,2 одсто, а од почетка године за 5,2 одсто.

Цене робе у априлу повећане су за 1,1 одсто, а цене услуга за 1,3 одсто.

Пољопривредни производи поскупели су за три одсто, а на формирање тог индекса утицало је сезонско померање цена поврћа, док су цене воћа, јаја и рибе релативно мировале.

Индустријско-прехрамбени производи у просеку су поскупели за 0,1 одсто, а цене пића у просеку су остале на прошломесечном нивоу, као и дувана.

Индустријско-непрехрамбени производи у просеку су скупљи за 1,7 одсто, а у тој групи производа забележен је раст цена лекова и деривата нафте, док су цене осталих производа мировале.

Услуге су у просеку поскупеле за 1,3 одсто, због повећања цена комуналних услуга у неким градовима и ТВ претплате.

Пад индустријске производње

Републички завод за статистику саопштио је и да је индустријска производња у Србији у марту мања за 14,2 одсто него у марту 2008. године, а 12,2 одсто мања од просека 2008. године

У прва три месеца ове године индустријска производња мања је за 16,9 одсто него у истом периоду прошле године.

Прерађивачка индустрија је у односу на март прошле године забележила пад од 20,2 одсто, вађење руда и камена пад од 3,2 одсто, а производња и дистрибуција електричне енергије, гаса и воде раст од 6,1 одсто.

Посматрано по наменским групама, пад производње забележен је код интермедијарних производа, осим енергије, за 33,1 одсто, трајних производа за широку потрошњу, за 25,4 одсто, капиталних производа, за 24 одсто и нетрајних производа за широку потрошњу, за 6,8 одсто. Раст је забележен у производњи енергије за 3,5 одсто.

Обим индустријске производње у марту 2009. године у односу на март прошле године забележио је пад код 22 области, чије учешће у структури индустријске производње је 75 одсто, а раст код седам области, чије је учешће 25 одсто.

Највећи утицај на пад индустријске производње у марту имале су производња основних метала, хемикалија и хемијских производа, прехрамбених производа и моторних возила и приколица.

Десезонирани индекс индустријске производње за март, у односу на просек 2008. године, за индустрију укупно, показује да је остварен пад од 11,6 одсто, а за прерађивачку индустрију пад од 16,8 одсто.

Индекс индустријске производње за март у односу на фебруар показује да је остварен раст индустријске производње од 1,5 одсто, а код прерађивачке индустрије забележен је пад од 0,7 одсто.