Снег је добродошао пољопривреди – штити усеве и ствара залихе влаге за пролеће

Пољопривредник Чаба Нађ под пластеницима има око 1.500 квадрата.

Тренутно у њима гаји спанаћ и келерабу, а део користи и за складиштење целера.

"Биљке су покривене агрилом тј. фолијом која их штити да не смрзну. Пластенике не грејемо. Пре овога у пластенику смо имали парадајз, а инсекти хоће да се увуку у земљу. Боље је када је хладнија зима, јер они теже презимљавају", објашњава Нађ.

Пре десетак или петнаест година снега је, сећа се повртар из Михајлова, било много више. То је била претња за пластенике.

"За сада снега, бар код нас, није било толико да смо морали да га скидамо са фолије, као што је то било ранијих година. Ово што је пало је само склизнуло или га има толико да не утиче на конструкцију пластеника да би направио штету", истиче Нађ.

Грејање пластеника кад почне производња расада

Због ниских температура системи за наводњавање су смрзли, али биљкама и није потребно заливање јер је хладно, истиче Нађ.

Грејање пластеника потребно је када се припрема расад, а за ту производњу је још рано.

"Парадајз и краставац сејемо почетком фебруара и догревамо док је расадничка производња. Расађујемо крајем марта, почетком априла и тада већ није потребно грејање. Не знам колико је уопште исплативо јако рано стављати нешто и догрејавати, јер су енергенти јако скупи", наводи Нађ.

Снег заштитио пшеницу од измрзавања

После неколико година њиве у Средњем Банату су коначно под снегом и то је јако добро за пшеницу која се развијала током јесени.

Серђо Околишан, руководилац производње у Земљорадничкој Задрузи "Yuko Begejci" из Торка рекао је да је претходних дана мило чак и до -11 степени, а да је снег заштитио пшеницу од смрзавања.

"Код нас је било у просеку око 25 центимерата снега. Било би добро да га је било више. У претходном периоду смо имали велики недостатак влаге у земљишту. Колико год зими да има падавина то је добро за све ратарске културе, и јесење и пролећне”, рекао је Околишан.

Анализа земљишта, па прихрана пшенице

Чим су престали велики минуси са парцела задруге узимају се узорци земљишта за анализу.

"Предстоји нам прихрана пшенице. Пре тога потребно је урадити Н-мин анализу да би се видело колико азота има у земљишту и да би се израчунале тачне количине које је потребно додати. Ми сада узорукујемо земљиште и наредне недеље ћемо, ако нам временске прилике буду дозволиле, кренутли са прихраном", наводи Околишан.

Ниске температуре, објашњава, требало би да смање број штеточина.

“Мишева је на луцериштима било доста. После овог снега и мраза видећмо да ли их треба сузбијати или не", рекао је Околишан.

Прва половина јануара ове године значајно хладнија од прошлогодишње

Од почетка године у Средњем Банату је пало у просеку више од 42 литре падавина по метру квадратном.

Просечна средња дневна температура ваздуха била је -2,3 степена. Истовремено просечна средња максимална температура достизала је 0,4, а минимална -5,09 степени.

“У поређењу са истим периодом прошле године температуре су овог јануара ниже, а падавина је више. Прошлогодишње просечне средње дневне температуре ваздуха су биле 2,61 степен, просечна средња максимална температура 7,2 и минимална -1,17 степени. Падавина је било свега 11 литара по квадрату”, каже Снежана Парађеновић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

Снег је изолатор и извор влаге у земљишту

Снег је одличан термоизолатор за усеве уљане репице и пшенице. Истовремено спречава избацивање биљака пшенице из земљишта до чега долази у случају голомразице.

"Температура испод снега,у односу на температуре ваздуха повећава се за неколико степени, зависно од дебљине снежног покривача. Ако је температура ваздуха -3 степена, а снег дебљине 10 до 20 центиметара, температура у зони биљака се креће између 1 и 3 степена", објашњава Парађеновићева.

Минус може да смањи број инсеката и штеточина

На појаву биљних штеточина ниске температуре и снег могу имати утицаја. Међутим, како је температура испод снега већа, то неке инсекте штити од негативног утицаја спољне средине.

"Кукурузни пламенац презимљава као одрасла ларва у жетвеним остацима и има материје у телу које је штите од измрзавања. Инсекти који презимљавају на дубини већој од пет центиметара, као што су жичари, налазе се у зони термостабилности", прецизира Парађеновић.

У пластеницима се тренутно узгајају усеви који одлично подносе ниске температуре попут салате, спанаћа, келерабе и младог црног лука.

Када су биљке у пластеницима не долази до додатног хлађења спољним температурама, па одређени инсекти, попут трипса, могу да презиме без смањења бројности.

"Парадајзов мољац је осетљивији на ниске температуре. Презимљава у различитим стадијумима. Када земљиште није покривено и нема биљних остатака ниске температуре могу значајније смањити бројност инсеката и штеточина", рекла је Парађеновићева.

За каснију производњу окопавина присуство снега је веома важно. Постепеним топљењем вода се спушта у дубље слојеве и представља резерву за корен окопавина касније током вегетације, што је много боља дистрибуција воде него код киша.