Крава мора да једе, пије и тели се и када је напољу минус

На путу је поледица, а Адам Бугар је у свом трактору. Дневно, каже, прелази неколико десетина километара како би однео храну до пашњака у атару Лукиног Села. Тамо се налази његово стадо крава расе херефорд, које броји око 300 мајки. Упркос јакој зими грла су на отвореном, а почела су и тељења.

"То је раса која је врло адаптивна. Она се гаји и на Аљасци и у Британској колумбији. Може да поднесе температуре од минус 60 до плус 50 степени. Ни влажност ваздуха, ни температура не утичу на њихову продукцију", објашњава фармер из Ечке.

Иако су навикнуте да живе на ниским температурама овим кравама баш и не пријају ледене кише које смо имали.

"Појачаном исхраном смо успели да то решимо. Док једу и преживају краве емитују одређену енергију којом се греју када је овакво време. Срећа све је прошло без последица. Када су били највећи минуси имали смо отељених петнаестак крава. И краве и телад су добро", истиче Бугар.

Краве морају да имају довољно хране да би победиле минус

Објекат од преко хиљаду квадрата који поседује, је тренутно празан, јер не може да му приступи. У његовој близини налази се и пашњак, али ни на њему нису Адамове краве. Нови ауто-пут кроз Банат се управо ту гради, због чега су краве морале да буду измештене.

"Краве смо пустили на даљи пашњак и оне су су одабрале површину поред трске у некој ували где је заветрина да ту ноће. Потрудили смо се да тамо изнесемо неколико стотина бала сламе да им наместимо где ће лежати и где ће се телити. Животиње хранимо, а воду пију из канала за напајање рибњака у близини. Одржавамо ту површину да не замрзава да могу да је користе", каже Бугар.

Да би стизали до пашњака и обилазили стадо дневно на овој фарми троше око 60 литара дизела. То није највећи проблем, јер на трошак свакако рачунају

"Путеви су језиви од када је пао снег. Брзина кретања нам је шест километара на сат на асфалту. Ту је и ризик кретања тракторима и тешким приколицама", објашњава Бугар.

Хране за зиму мора бити више него што је потребно за једну сезону

Грла Младена Јанчића су расе ангус и она се налазе у шталама. У претходном периоду на овој фарми обезбеђено је довољно хране за презимљавање око 600 животиња. Од сена и луцерке до јечма и силаже.

"Кукурузну силажу је немогуће произвести више без наводњавања, због чега смо поставили овај систем. Имамо довољно хране и за ову зиму, па чак и за следећу. Никада не припремамо храну само за једну сезону, већ за најмање две године. Због климатских промена не смемо да ризикујемо да останемо без хране, јер ако је ми немамо, неће је имати нико у околини", објашњава фармер из Српског Крстура.

Машине и роботи не могу у потпуности да замене човека на фарми

Последњих дана често је био на фарми како дању, тако и ноћу.

"Јако је велики проблем недостатак радне снаге. Има младих у селу, али неће да раде. Није проблем платити, нити су лоше плаћени, али неће да раде. Окренули смо се више механизацији, али не може све да буде механизовано", истиче Јанчић.

И он дневно мора да пређе више десетина километара, упркос снегу и леду.

"Ми се налазимо у пограничном подручју, где се између насељених места чисти. Али, да бисмо стигли до фарме постоји део пута који не припада никоме. И ми тај део морамо да пређемо како год знамо. Ту морамо да се сналазимо, јер никога то не занима, без обзира што смо озбиљна и велика фарма", каже Јанчић.

Високе температуре лети су већи проблем од зимског минуса

На имању Милоша Којадиновића тренутно има 120 крава раса херефорд, ангус и сименталац, 20 јуница у подмлатку, 40 јуница и бикова у тову и 90 телади. Говеда у тову су у шталама, а остале животиње су на отвореном.

"Много је већи проблем лети на преко 40 степени, поготово говедима која су у стајама, него овај минус. Имали смо тељење и на минус 12 без проблема", каже сточар из Прогара.

Последњих година велики је проблем био припремити квалитетну храну, јер је суша много тога уништила.

"Сада је најбитније имати пуно сламе у простирци да би краве лежале на сувом и пуно квалитетне хране. Када тога има довољно краве преброде зиму без проблема. Јесте ово нешто јача зима од претходних, али није ништа специјално", објашњава Којадиновић.

У оваквим условима најтежа је допрема хране и појење животиња, јер је све залеђено.

"Локални путеви су нерашћишћени. Ми имамо велике приколице. У саобраћају не можете да се мимоиђете, јер то што је очишћено је узано. Око фарме је клизаво, раскаљено. Проблем је уношење хране на пашњак, јер је ту чиста земља, а било је падавина. С друге стране добро је што је било падавина како бисмо имали добре услове за припрему хране од пролећа. Биће залиха зимске влаге у земљи”, објашњава Којадиновић.

Зима је добра, али не би требало предуго да траје

Стручњаци кажу да су домаћи фармери рачунали на зиму и на боравак стоке у шталама. Ипак, не би било добро да оштра зима потраје дуго. Не дуже од почетка марта.

"Тада би неки фармери већ били на измаку са храном. Морали би да крену у коповину хране, а то не би било економски исплативо", објашњава Чедомир Кецо, агроекономски аналитичар.

У пашњачком говедарству у Србији има између 50.000 и 70.000 говеда.

"Највећи проблем је да се сачува теле које се отели у потпуно природним условима на минус 10 и да крава остане здрава. Мора да се повећа будност сточара на пашњаку и да се има резервна варијанта уколико грло мора да иде у стационар. Да постоји штала или колиба", каже аналитичар.

Зима, потврђује, неким фармерима задаје мање муке од лета.

"Баш сам се чуо са једним сточаром са Старе планине. Каже да је ово мали снег, да се трава смрзла и да краве чекају да пасу чим се лед са траве отопи. Додаје да су на једном делу Старе планине сада мањи проблеми него што су били летос када није било воде", наводи Кецо.

У Србији постоји неколико подручја у којима се краве успешно гаје напољу и лети и зими. То су околина Сомбора, Падеј, Ечка, Мужља, Прогар, околина Купинова, околина Вршца.