ИТ сектор пред новим изазовима – како ће Србија задржати конкурентност и у 2026. години

Из сервер-соба, стартап хабова и развојних центара широм земље, домаћи инжењери и програмери слали су софтвер и иновације на најзахтевнија светска тржишта. Док се чекају коначни подаци извоза за прошлу годину, не поставља се више питање да ли је српски ИТ мотор економије – већ колико далеко може да "повуче" земљу у дигиталној трци која тек добија на брзини.

Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу, наводи да се раст ИТ сектора наставио упркос изазовима прошлогодишње кризе, са извозом који је остварио раст од 12 одсто. Додаје да је за првих девет месеци извоз достигао 3,7 милијарди евра.

Извоз више није заснован искључиво на услугама за стране компаније. Све више се ради на развоју сопствених производа, стартап компанија и високотехнолошких решења. Држава је протеклих година кроз пореске олакшице и субвенције настојала да задржи Србију међу најатрактивнијим дестинацијама за стране технолошке компаније. Неопходно је да се са таквом политиком настави, кажу из индсутрије, како би се очувала конкурентност и осигурао даљи раст.

Пореска стабилност и конкурентност на тржишту

Михаило Поштић, директор компаније Луксофт, истиче да се дијалог са државом наставља и да се очекује да буде интензивиран у јануару.

Како је навео, разговори ће се фокусирати на увођење предвидивих пореских подстицаја који ће компанијама омогућити стабилност у наредним годинама. Додаје да се разговара о две теме и да је фокус на даљем развоју ИТ сектора у Србији, који је извозно оријентисан.

"Два су правца – да видимо који су неки здрави порески подстицаји које можемо да уведемо и да буду предвидиви у наредних пет до 10 година како би компаније могле да рачунарају на стабилно пореско окружење", наглашава Поштић.

Марко Вучетић из Српске ИТ асоцијације истиче да је пред Србијом важан изазов да направи систем који ће бити предвидив, како би задржала конкурентност на тржишту. "Србија постаје скупља у односу на земље као што су Бугарска, Румунија и Пољска, што може довести до тога да неке стране компаније бирају друга тржишта", упозорава Вучетић.

Вештачка интелигенција и будући изазови

Без вештачке интелигениције, као извора додатне вредности, тешко је одржати конкурентност, кажу стручњаци, па ће у 2026. фокус бити на што широј примени ВИ у привреди.

Михаило Јовановић истиче да је важно да се даље развија примена ВИ у јавном и приватном сектору, као и да се капацитети суперкомпјутера ставе бесплатно на располагање малим и средњим предузећима. Каже да ће једна од мера бити интензивни развој иновационе инфраструктуре:

"Очекујемо да покривеност 5Г мрежом буде све већа и да се покрије комплекс Експо и сви већи градови, али и да привреда, поготово индустрија, почне да је користи“, напомиње Јовановић.

Највећи изазов у години пред нама биће прелазак са брзог на константан раст, кажу упућени. Земље које буду улагали у знање, вештачку интелигенцију и сопствене производе, имаће стратешку предност, јер ће се борба водити не за количину кода, већ за оргиналност идеја.