Србија у дубокој рецесији

Србија је у дубокој рецесији и биће добро ако пад бруто домаће производње не буде већи од 10 одсто. Светска криза само је погоршала ситуацију, али би, сматрају економисти, и без ње Србија запала у кризу - због великог спољнотрговинског дефицита и зависности од увоза капитала.

Стара гарда економиста - академика, и више од тридесет њихових млађих колега, слажу се - свет је у кризи која се може поредити са оном из тридесетих година прошлог века.

Потрајаће најмање три године. Најјаче ће погодити земље-изознице и оне зависне од страног капитала - међу којима је и Србија.

"Србија се налази у тешкој економској кризи и биће добро ако укупан БДП у 2009. години не буде смањен за више од 10 одсто, а то се лако може догодити, поготово ако не буде раста пољопривредне производње", рекао је Млађан Ковачевић из Института за међународну политику и привреду.

Привредни раст у Србији годинама се заснивао на брзом расту увоза и повећању спољнотрговинског дефицита. Беспотребно је постала зависник од страног капитала - процене су да би ове године за покривање дефицита платног биланса и сервисирање спољног дуга требало око 14 милијарди долара.

Неопходна адекватна фискална политика за буџет

"Србија има своју кризу. У свету нас нема ми смо и без светске кризе у кризи. Само сада имамо фино извињење, цео свет је у кризи па не можемо ми да будемо мимо света", изјавио је академик Љубиша Адамовић са Универзитета Флорида.

Зарад бржег изласка из кризе, економисти предлажу да се стимулише пољопривреда, улаже у инфраструктуру, да се повољнијим кредитима повећа тражња.

Уз фискалну политку какву примењују друге земље, наводи експерти, приходи државе били би бар три пута већи.

Економисти упозоравају да све земље предузимају озбиљне мере како би пребродиле наредне године, и да за сада нема ниједног знака оживљавања производње.