Руски гас нестаје са тржишта ЕУ, шта то значи за Србију

Од Нове године Европска унија почела је постепену обуставу увоза руског гаса. У зависности да ли су краткорочни или дугорочни уговори – увоз руског течног гаса, такозваног ЛНГ, биће потпуно забрањен до краја 2026. године, а гаса који стиже гасоводом најкасније до 1. новембра 2027. О снабдевању ЕУ и Србије гасом за РТС је говорио програмски менаџер за енергетику у Делегацији Европске уније у Србији Глиго Вуковић.

За кога забрана увоза руског гаса у Европској унији важи која је на снази од 1. јануара?

Европска унија је донела одлуку о забрани увоза руског гаса у земље чланице Уније. Односе се искључиво на земље чланице и не односе се на треће земље. Овом одлуком дозвољен је транзит ка трећим земљама као што су Србија, Босна и Херцеговина и Македонија.

Шта предвиђа даља динамика бриселског ембарга на увоз руског гаса?

Читава динамика је одређена са овом одлуком и та одлука практично предвиђа да се крајем 2027. године потпуно забрани увоз руског гаса у земље чланице Европске уније. По свим краткорочним уговорима за транспорт природног гаса, који су закључени пре 17. јуна 2025. године, забрана увоза креће након 17. јуна 2026. године, а по дугорочним до 30. септембра 2027. године.

Исто важи и за течни природни гас. Према краткорочним уговорима, закљученим пре 17. јуна 2025. године, забрана увоза почиње 25. априла ове године, а према дугорочним уговорима од 1. јануара 2027. Изузетак се може направити уколико нека земаља чланица не успе да оствари циљеве у вези са складиштењем и тај рок може евентуално да се продужи до 1. новембра.

Ипак неке земље Уније су изузете – које и до када?

Ова читава одлука има постепен приступ, представља баланс између сигурности снабдевања и неких политичких циљева Европске уније. Ипак неке земље које су највише угрожене, а то су континенталне земље, као што су Мађарска и Словачка, имају изузећа. Та изузећа су тренутно на снази и оно што је битно напоменути јесте да је то само краткорочна флексибилност која је њима дата, а не представља трајно изузеће од тих одлука.

Има ли ипак Србија разлога за бригу и земље које нису чланице?

Србија по питању ове одлуке Европске уније нема разлога за бригу. Та одлука се уопште не односи на транзит руског гаса ка трећим земљама – Србију, Босну и Херцеговину, Северну Македонију. Али оно што се од Србије очекује у будућности јесте да постепено усклађује своје законодавство са законодавством и правним тековинама Европске уније, па између осталог и енергетску политику. То значи да током процеса придруживања ЕУ, Србија мора да се усагласи са свим политикама Уније.

Пре рата у Украјини зависност Европске уније од руског гаса била је и до 45 одсто, крајем прошле године пала је на око 12 посто. Ко су главни снабдевачи земаља чланица сада?

Од 45 одсто укупних количина гаса који је стизао из Русије, 2024. године је то пало на неких 19 одсто, а прошле то је већ између 12 и 13 одсто. У апсолутним вредностима, увоз се смањио са неких 150 милијарди метара кубних годишње на тренутно нешто мање од 50 милијарди.

Тренутно највећи снабдевач Европске уније гасом је Норвешка. Подмирује око трећине укупних потреба. На другом месту је ЛНГ који долази из Сједињених Америчких Држава. Затим следи гас из Алжира, Катара, Велике Британије, Азербејџана и на један сасвим мали део локалне производње које се налази у Европи.

Има ли Брисел чврсту алтернативу да у потпуности замени руски гас?

Има. Тренутна потрошња Европске уније на годишњем нивоу је око 330 милијарди метара кубних гаса. Од тога је мање од 50 руског гаса. То је нешто што треба да се супституише у наредне две године што је могуће кроз ове алтернативне правце и изворе снабдивања као што су ЛНГ или повећан доток из Норвешке.

Али оно што је исто битно разумети је да се у наредним годинама не очекује повећање потрошња гаса у Европску унију. Све анализе указују да ће се постепено смањити потрошња гаса и то треба узети у обзир.

Увек нам некако промакне да приметимо да су огромна улагања у енергетску ефикасност у Европској унији, која смањује потрошњу гаса и да имамо велике планове за електрификацију разних индустријских процеса у Унији, где ће исто доћи до смањивања потрошње гаса. Читава идеја је да се вишкови електричне енергије из обновљивих извора употребе за различите процесе или претварање тих вишкова у неке друге енергенте као што је водоник, који ће се мешати са природним гасом. А не смемо да заборавимо ни биометан, ту Србија има велики потенцијал, који такође може да се комбинује са гасом.

Каква је тренутна ситуација са снабдевањем гасом Европске уније, колика је попуњеност складишта?

У Европи пет највећих земаља – Немачка, Француска, Италија, Аустрија и Холандија имају око две трећине капацитета ЕУ у складиштењу. Њихов циљ, који је прописан европским регулативама, је да до 1. октобра текуће године напуњеност складишта буде 90 одсто. Оно је тренутно у распону између 60 и 70 одсто, у зависности од земље, што је очекивано за овај период године, јер је у току сезона грејања. У том смислу стање је мање-више онако како је и планирано.

Какве су тренутне цене гаса и шта можемо очекивати до краја грејне сезоне?

Тренутне цене су већ дужи период стабилне. Почетком новембра цена је била око 30 евра по мегават часу, тренутно је негде на 28 евра по мегават часу. У наредном периоду очекује се благи раст, због сезоне грејања. Како се буду смањивале количине у складиштима тако ће и цена на тржишту расти. То је очекивано за овај период године.

Уз подршку ЕУ Србија је изградила гасни интерконектор са Бугарском. Доста је било помоћи у свим областима енергетике. Да ли можемо рачунати и на даљу подршку Брисела?

Да, у сваком случају. Одмах по отпочињању енергетске кризе у Србији, након увођења санкција Нафтној индустрији Србије, направљена је заједничка Радна група између Европске уније и Србије која ради подељена у четири подгрупе.

Једна група је за нафту, друга група је за снабдљивање гасом, трећа је за регулаторна питања и четврта за дефинисање приоритетних пројеката у области енергетике и у области диверсификације снабдевања.

Оно што Европска унија одмах може да понуди, већ је понудила Србији, јесте да кроз заједничку платформу ЕУ за набавку гаса, где се врши агрегација свих потражња и понуде, да учествује на њој и на тај начин оствари бољу цену.

Што се тиче регулаторних питања, радимо заједно са "Србијагасом" на завршетку раздвајања свих делатности. "Србијагас" је већ основао компанију "Гасинфраструктура", а њена сертификација се очекује у ближој будућности.

Исто тако, приступ треће стране и алокацију капацитета на границама треба спровести на један транспарентан начин у будућности. Очекује се да ће то бити спроведено до половине следеће године.

Што се тиче самих пројеката о којима причамо, то су првенствено они у области диверсификације рута и извора снабдевања, како у гасном тако и у другим секторима.

Не треба никако заборавити велика улагања Европске уније у сектор енергетске ефикасности у Србији, где се индиректно опет помаже смањивању енергије која је потребна, укључујући потрошњу гаса. На Војно-медицинској академији са пројектом повећања енергетске ефикасности драстично ћемо смањити потрошњу гаса и других енергената у једном таквом објекту.