Кинески бродоградитељи добили џиновску поруџбину вредну седам милијарди долара

Кинеска државна корпорација за бродоградњу ("CSSC") добила је џиновску поруџбину од чак 87 бродова од домаћег оператера теретних пловила компаније "COSCO". Реч је о рекордном послу од 50 милијарди јуана који, прерачунато у зелене новчанице, износи 7,1 милијарду америчких долара.

Изградња танкера, бродова за транспорт житарица, руда и контејнера, као и других типова пловила различите тонаже ће бити обављена у шест кинеских бродоградилишта: Далијену, Ђијангнану, Вучангу, Ћингдаоу, Гуангџоуу и Ченгсију (на острву Хаинан).

"COSCO", највећа бродска транспортна компанија света, имао је закључно са 31. децембром 2024. године у свом саставу чак 1.535 бродова, носивости фантастичних 130 милиона тона. Осим транспортом, "COSCO" се бави и управљањем лукама и пристаништима, нафтним и гасним терминалима, али и логистиком (куповином и изнајмљивањем складишта, камиона, итд) и финансијским услугама у вези поморске трговине.

Кина – највећи светски бродоградитељ

Када је бродоградња у питању, Кина држи 54,5 одсто светског тржишта посматрано у наруџбинама за нова комерцијална пловила. Друга на свету је Република Кореја са 28 посто, док на Јапан, који је неколико деценија у другој половини прошлог века предводио планету у бродоградњи, сада отпада само 13 одсто поруџби за путничке и теретне бродове.

Куриозитет је да је удео свих других држава света на тржишту пловила за комерцијалне намене мањи од један одсто, док САД, мада звучи невероватно, држи занемарљива 0,043 процента.

Гледано по критеријуму примљених наруџби за нове бродове, чак 14 од 20 највећих светских бородоградилишта налази се у Кини.

У 2024. кинеске компаније су изградиле 59 одсто свих комерцијалних бродова, изражено у тонама носивости. У тој години само гигант "CSSC" је на свет донео исто толико пловила колико целе Сједињене Државе од краја Другог светског рата до данас.

Разлику која постоји у бродоградњи између реално прве (Кина) и друге економије света (САД) можда је најлакше схватити када се један поред другог ставе бројеви пловила за комерцијалне намене који су изашли из њихових бродоградилишта – у 2023. години, на пример, Кина је на мора и реке отпослала 972 нова путничка и теретна брода, а САД, које су и даље номинално највећа економија света, само седам.

Кина је први пут постала највећи светски бордоградитељ 2010. године, и мада је привремено изгубила ту титулу у 2015. и 2016. години, од 2017. се поново налази на светском трону.

Удео кинеских бродоградитеља на светском тржишту у протекле две године се повећао за чак 16 одсто, углавном науштрб јапанских и јужнокорејских компанија.

Огромна наруџбина компаније "COSCO", за коју се верује да је највећа у комерцијалне сврхе свих времена не само у Кини већ и на свету, вероватно ће омогућити тамошњим бродоградилиштима да даље умање цене својих пловила – управо су дивовске размере домаће потражње, бројна и јефтина радна снага, велик број инжењера, добро планирање, улагање државе и одлична челична индустрија главни фактори који су Кини омогућили да развије фантастичне производне капацитете и оствари повољне цене, те тако загосподари светском бродоградњом.

Та земља прешла је врло дуг и трновит пут од краја грађанског рата 1949. године, када су Чанг Кајшекови националисти у повлачењу опљачкали опрему у ионако, услед дугогодишњег рата са Јапаном, онеспособљеним бродоградилиштима и успут минирали неке од њих, а у матици Кини остало само (за њену велику популацију) скромних 10.000 радника бродоградитеља.