Мићовић о НИС-у: Најбоље би било вратити га у српске руке

Томислав Мићовић каже да је већ у првих осам месеци ове године увезено више бензина него у целој 2024. и 2023. Поред тога, додаје, увезена је и велика количина дизела, као и да ће и те количине до краја године бити далеко веће него током претходне две.

“Све нафне компаније су још од јануара ове године почеле да повећавају свој увоз. Као што знате, многе од њих су престале да купују гориво од НИС-а, да се снабдевају из Панчева, па су и повећавали увоз. Још има простора за повећање, не као на почетку, али свакако да има још простора за повећање”, додаје Мићовић.

На питање шта је неопходно да се додатно повећају испоруке, Мићовић каже да је то тешко рећи.

“Неопходно је да у читавом том ланцу снабдевању има довољно робе тамо где се појаве да купе, да има довољно транспортних средстава да се оне довезу до Србије. Најмањи проблем су малопродајни објекти у земљи. Њих има довољно да цела та количина потребна тржишту може да се дистрибуира. Не стоје ти деривати нафте у неким складиштима и само чекају да неко из Србије дође и да их купи”, наводи Мићовић.

Ипак, поручује, да су створени такви услови да може да се реализује далеко већи увоз него иначе, али да и даље зависимо и од временских прилика и свих других поремећаја.

"Најмање нам треба да деривати буду заробљени у НИС-овим складиштима"

Када је реч о томе шта ће бити ако се следеће недеље обустави платни промет и НИС-ове пумпе морају да се затворе, Мићовић поручује да би то био проблем зато што се на ту количину деривата која ће бити стављена на тржиште преко НИС-ових пумпи рачуна у укупном билансу снабдевености.

“Најмање би нам у овом тренутку требало да неки деривати нафте буду заробљени у НИС-овим складиштима и да не могу због платног промета да буду стављени на тржиште. У том смислу би онда требало и додатно то снабдети из увоза. Ја се искрено надам да ће бити пронађен начин да просто не остану заробљени ти деривати и већ се ради на томе, да се они свакако испоруче на тржиште без обзира на све друге околности”, објашњава Мићовић.

На питање да ли је то моменат када би бензин и дизел из обавезних резерви могли да се ставе на тржиште, Мићовић каже да до сада немамо искуство стављања дизела и бензина из обавезних резерви на тржиште.

“Од када су формиране обавезне резерве до сада ниједном није дошло до пуштања обавезних резерви. И ово ће бити прави тест за све како ће тај ланац функционисати у снабдевању. Али моменат када би требало из обавезних резерви да се стави роба на тржиште, је моменат када НИС буде исцрпео све своје залихе, јер они још увек имају залихе које стављају на тржиште. У моменту када више то не буду могли, тешко је очекивати да то може опет додатно увозом”, додаје Мићовић.

Говорећи о томе какав је план других компанија у случају да дође до свега тога, Мићовић каже да нема унапред неког плана, као и да ће се радити максимално да се изађе у сусрет свим захтевима тржишта.

“Онолико колико буде долазило купаца на ове бензинске станице, толико ће бити повећавана испорука. Нема никаквог плана у смислу продужења радног времена. Моћи ће, ја мислим, све то да се снабдева и уз једну мало интензивнију логистику допремање до бензинских станица моћи ће да се реализује”, додаје.

Није ружичаста ситуација на европском тржишту

Поручује и да није ружичаста ситуација на европском тржишту.

“Увођењем санкција које су онемогућиле веће испоруке из Индије и Турске, цела Европа је остала без једног озбиљног извора дизела или је он смањен. У том смислу је та понуда нешто мања него што је потражња. Има довољно да се снабде тржиште, али никад није добро када нису у равнотежи понуда и потражња”, наводи Мићовић.

Наглашава и колико је продужетак оперативне лиценце Лукоилу олакшао ситуацију.

“Та лиценца се односи на малопродају и то је добро да ће све бензинске станице и у нашој земљи и у региону моћи да наставе да раде. Једино што ће бити проблем, из Бугарске не постоји могућност извоза, тако да Лукоил Србија неће бити у могућности да све количине обезбеди из своје рафинерије у Бургасу. Они се већ сада у великој мери сналазе и раде на томе да обезбеде довољно деривата нафте за своје пумпе, пошто ће пумпе моћи да раде”, додаје Мићовић.

На светском нафтном тржишту имамо један парадокс. Док цена сирове нафте пада, расту котације готових деривата. Мићовић поручује да се то повремено дешава.

“Сирове нафте има пуно, повећане су испоруке и ОПЕК-а и генерално свих земаља. У том смислу, цене падају, јер има велике понуде. Са друге стране, потражња за дизелом јако велика. Између осталог, смањиле су се испоруке из Индије и Турске дизела, који се добијао углавном прерадом руске нафте. Потражња за дизелом је велика. Имате опет један број хаварија, као што је било у Будимпешти, које су смањиле испоруке дизела из рафинерија. То је велики притисак на тржиште дизела и тако је дошло до великог раздвајања”, каже Мићовић.

"Сјајна прилика да власништво над Рафинеријом вратимо у српске руке"

За крај, Мићовић је рекао да, према његовом мишљењу, сва решења за НИС треба да воде ка томе да се активира прерада у Рафинерији нафте Панчево.

“Ово је сјајна прилика, неће бити једноставно, неће бити ни јефтино, али да се врати у наше руке, у српске руке, власништво над Рафинеријом. Не мора буквално држава да буде власник који управља, може бити домаћи капитал, може бити и државни капитал који ће је узети, али оно што је битно у том тренутку да држава не буде директно укључена у управљање Нафтном индустријом Србије”, сматра Мићовић.

Подсетио је да је Мађарска преузела од једне руске компаније власништво и то само 20 одсто власништва МОЛ-а и вратила га назад у Мађарску, али да држава није учествовала непосредно у управљању.

“То је један професионални менаџмент који може успешно да води компанију у име државе и целог народа. Оно што бисмо тиме добили, добили бисмо нормалну снабдевеност, што повећава сигурност у енергетском сектору, али и безбедност државе. Највећи проблем је овде што је безбедност читаве државе угрожена зато што не можемо дугорочно да се ослонимо на увоз. Просто увоз увек носи ризик, он не може бити стабилан, зависи од много фактора. Тако да најбоље је када се увози сирова нафта, прерађује овде и снабдева тржиште. Значи, најбоље би било вратити то све у српске руке”, закључује Мићовић.