Срце и мозак енергетског система – АИ одлучује када трошите, а када складиштите струју

Енергетски систем пролази кроз велике промене – од нових извора енергије до начина коришћења. Некада је највећи пик потрошње електричне енергије био зими, али због климатских промена, дигитализације и геополитичких криза, тај пик је сада све чешћи лети. То утиче и на цене струје и отвара простор за паметно управљање потрошњом.

Директор француског "Шнајдер електрика" за Србију и Црну Гору Милош Вуксановић каже да су климатске промене један од фактора због којих пик потрошње није више зими.

"Много је изазовнији период лета, где је због нашег комфора потребно што више хлађења. Такође и све већи утицај уређаја који уместо фосилних горива користе електричну енергију као што су електрична возила, пумпе и сви остали електроуређаји који подижу потрошњу електричне енергије", објаснио је Вуксановић.

Ништа без дигиталног дела

Истакао је да је неминовност да данас свака велика инвестиција има неки дигитални део.

"На делу потрошње имамо дата центре који су огроман потрошач енергије. Целокупан систем се мора мењати све више у обновљив извор енергије, али морамо водити рачуна и о уштедама електричне енергије", рекао је Вуксановић.

Навео је да је енергетска нестабилност постала нова нормалност.

"Све више током дана видимо да је цена негативна, то отвара нову димензију пословања фирми, где они који се адекватно адаптирају могу и да профитирају. За то је потребно више софтвера који ће управљати електричном енергијом, али и батеријских модула за складиштење енергије", објашњава Вуксановић.

Софтвери одлучују уместо оператера

Како каже, складишта су постала тренд, а софтвери којима се они баве, користе се да би одлучивали уместо оператера када и где трошите, а када складиштите енергију. 

"Дигитализација, аутоматизација и вештачка интелигенција нису само надоградња, него постају срце и мозак једног енергетског система", истакао је Вуксановић.

Будућност је постала реалност

Навео је да вештачку интелигенцију све више користе за предиктивне анализе и покупљене информације које имају, и оне које добијају са сензора, а које могу да искористе да одлуче када ће и како ће користити енергију.

"То није само будућност, то је и реалност. Ми већ примењујемо и градимо у нашем развојном центру у Новом Саду. Користе се за управљање у електродистрибутивним предузећима широм света", објашњава Вуксановић.

Највећи раст потрошње у дата центрима

Како каже, дата центри су потрошачи које у наредним годинама виде као оне који ће имати највећи раст потрошње.

"Желимо да их убацимо у систем као нови енергетски систем који производи и штеди енергију, али има и могућност да ту енергију враћа у мрежу. Све више имате дата центара који на своје кровове стављају соларне панеле", наводи Вуксановић.

Милош Вуксановић истиче да Србија иде добрим путем.

"Неки од тих система су већ имплементирани у нашем развојном центру у Новом Саду, а такође са националним Дата центром у Крагујевцу имамо озбиљне планове", каже Вуксановић.

Решавање изазова у дану

Наводи да њихов развојни центар изазове решава на дневном нивоу.

"Они управљају са електродиструбитивним предузећима широм света, тако да то није ништа непознато за нас. Новина која се намеће је предиктивно одржавање и да се што више информација прикупља, да се на основу тога доносе информације и да се обезбеди да систем буде поуздан, ефикасан и стабилан", објаснио је Вуксановић.

Наглашава да је прилагодљивост најважнија карактеристика свих великих компанија.

"Данас у мору иновација, најбитније је да селектујете ону праву која може да буде примљена код вас у системе и да донесе најбоље резултате. То се најчешће ради кроз пилот-пројекте", рекао је Вуксановић.

Како каже, они својим клијентима успешно пружају брзину која је једна од кључних ствари.

"Технологија је та која доноси иновације. Оно што ми волимо да кажемо јесте да су људи ти који правe разлику. Видим да ће се вештачка интелигенција и све то што ми користимо искористити за то да неке регуларне дневне рутине могу да раде уместо људи, али да ће људи бити ти који ће правити разлику", закључио је Вуксановић.