Тржиште рада у региону – јесу ли грађевинци постали траженији од програмера

У 15 најтраженијих занимања у Србији су магационери, радници на утовару и истовару, машински и грађевински инжењери, лекари…

Ту су наравно и програмери и стручњаци у ИТ сектору, али уместо при врху, тренутно тек у двадесетак најтраженијих занимања.

"Празнине" на тржишту рада

Виши саветник за економска питања Уједињених гранских синдиката Независност Зоран Ристић нуди једноставно објашњење за овај феномен.

Прецизира да је "празнина на тржишту рада” у ИТ сектору попуњена едукацијом стручњака из ове области, а образовни систем није успео да обезбеди довољан број кадрова у техничким струкама потребних грађевинарству.

"Ти статистички подаци управо говоре у прилог томе да више немамо ИТ стручњаке као оне који су најтраженији на тржишту Србије, али као најтраженији избијају управо ови кадрови који су некако заборављени у нашем средњем стручном образовању или се на њима није радило у неком претходном периоду, а то су тесари, зидари, армирачи, водоинсталатери..., сви они техничке струке који су потребни за ефикасно функционисање сваке привреде", каже Ристић за Интернет портал РТС-а.

Други разлог види у одливу кадрова из Србије, а као трећи, ништа мање значајан - млади не желе напорне физичке послове. 

"Реч је о занимањима која јесу физички напорна и велики број младих људи и даље уписује факултете који су углавном друштвено-хуманистичког смера, а техничког смера нешто мање. И управо због тога данас имамо овакву ситуацију на тржишту Србије", сматра овај синдикалац.

У "топ три" најтраженијих занимања у Србији, осим грађевинаца, наводи и куваре и конобаре, али и здравствене и социјалне раднике.

"Имамо интензиван процес старења становништва и потребе за здравственим услугама постају све веће. Социјални радници такође управо због тог феномена старења становништва недостају. То су све занимања у врху приоритета", појашњава Ристић.

Трендови тржишта рада и страни радници

Студија тржишта рада коју је почетком ове године спровео УНДП у Србији предвиђа да ће се потражња за радном снагом повећати са 125.000 радника у 2024. години на скоро 144.000 до 2026. године, са највећом потражњом у секторима прерађивачке и ИТ индустрије.

Истраживање је представљено на Копаоник бизнис форуму, а резултати показују да у Србији такође постоји велика потражња у секторима велепродаје и малопродаје.

"Трендови на тржишту рада мењају се брже него икада, и ако се фокусирамо само на тренутну потражњу, увек ћемо бити у заостатку за њима. На пример, у последњих неколико година постојала је огромна потражња за програмерима у ИТ индустрији да би успон вештачке интелигенције направио поремећај на том тржишту у року од само годину дана", навео је Јакуп Бериша, стални представник УНДП-а у Србији.

Ристић каже да у овом тренутку привреда Србије проналази решења за недостатак дефицитарних кадрова, али не сматра да је увоз стране радне снаге дугорочно право решење.

"Дугорочно мислим да то није решење за ово преблеме, али у овом тренутку, да немамо те стране раднике имали бисмо још веће потресе на тржишту радне снаге, односно, поставило би се питање ко би обављао те послове данас у Србији", сматра Ристић.

Уверен је да је решење могуће тек са озбиљном реформом образовног система и већем окретању дуалном образовању.

"Потребе привреде морају у већој мери да буду ослушкиване од стране образовног система и на неки начин кадрови који завршавају средње школе требају да буду заиста спремни да се одмах активирају у привреди, а не да, као што је данас случај, имамо људе који завршавају средње школе, а да притом нису ни један дан провели у неком предузећу и немају неко практично знање”, сматра Ристић.

Неповезаност тржишта рада и образовног система

Сличног мишљења је и економски аналитичар из Подгорице Мирза Мулешковић.

"Генерално, све земље региона се сусрећу са истим проблемима и ово је резултат онога што се дешавало у прошлости и неповезаности тржишта рада и образовног система. Треба нагласити и да осим тих промена, како код нас, тако и у свим земљама региона, данас се сусрећемо са великим проблемом проналаска радне снаге", сматра Мулешковић.

То аргументује податком да Црна Гора сваке године увози око 20.000 радника.

"Посебно у делу грађевинарства како би привредници могли да задовоље своје потребе и како би могли несметано да раде. Више од 20.000 стране радне снаге Црна Гора мора да увезе како би задовољила потребе самог тржишта рада", наглашава овај економиста.

Када је реч о најтраженијим занимањима у овој земљи наглашава да су то и даље економисти и правници, али да је највећа потражња за радницима у сектору туризма, а затим и грађевинарства зато што је највиши прилив директних страних инвестиција у некретнине.

"Ми и даље не производимо оне кадрове који су неопходни тржишту рада", истиче Мулешковић.

Наводи да је у Црној Гори у последње време велика потражња и за радницима који поседују квалификације и вештине у сектору "зелене економије” и дигиталних области.

"Дигиталне вештине су постале обавезне, али ми и даље имамо проблем са проналаском радне снаге", закључује овај економски аналитичар.

Од хигијеничара до радника у кол центру

У одговору за Интернет портал РТС из Агенције за запошљавање Северне Македоније наводе да се тржиште рада у овој земљи стално мења, а да су у овом тренутку најтраженија занимања: чистачи стамбеног и пословног простора, продавци, оператори у кол центрима и конобари.

Ипак, занимања из ИТ сектора су неприкосновена.

"У Северној Македонији тржиште рада се стално мења, али се неке професије издвајају као посебно тражене, док се друге суочавају са потешкоћама при проналажењу посла. Најтраженије професије у овом тренутку су из области ИТ технологије, и то програмери и софтверски инжењери, веб-дизајнери и графички дизајнери, експерти за сајбер-безбедност, дата аналитичари и инжењери, стручњаци за вештачку интелигенцију и машинско учење”, наводе у овој агенцији.

У групи тражених професија су лекари, лаборанти, медицинске сестре, али и фармацеути.

"Недостатак кадра примећује се и у техничким и занатским професијама, пре свега електричара, мајстора, техничара, машинских и електроинжењера, грађевинских радника и архитеката”, прецизирају из Агенције за запошљавање.

У сфери образовања, према подацима ове службе, у Северној Македонији недостају наставници, нарочито из математике, физике, језика и рачунарских наука.

"У новије време расте потражња за кадровима из области обновљиве енергије и екологије, као и за продају и маркетинг, односно траже се специјалисти за дигитални маркетинг, менаџери продаје, креатори садржаја и слично. С друге стране, смањена је потражња за занимањима везаним за административна радна места, која и даље јесу тражена, али је конкуренција велика и често се траже додатне вештине”, објашњава у Агенцији за запошљавање Северне Македоније.