Хитно реализовати одобрене кредите

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић рекао је да ће највећи економски изазови у предстојећем периоду бити пад привредне активности, нижа запосленост, мањи приходи од ПДВ-а, царина и акциза, што би могло да доведе до смањења прихода у буџету.

Јелашић је у интервјуу Танјугу рекао да је неопходно хитно реализовати кредите које су Србији већ одобриле међународне финансијске институције. 

Објаснио је да се силазна спирала економске активности у Србији може зауставити само уколико се хитно реализују већ одобрени зајмови (Светске банке, ЕБРД, ЕИБ) за инфраструктуру и остале пројекте и започне реализација пројеката.

"Грађевинска сезона је већ почела и ако се, буквално за неколико дана, не обезбеде предуслови за коришћење тих средстава, бојим се да може бити премало и прекасно, имајући у виду садашњи тренд смањивања привредне активности", упозорио је гувернер НБС.

Одговарајући на питање да ли је задуживање у иностранству крајња варијанта за допуну прихода у буџету, Јелашић је рекао да мањак у буџету може привремено да се допуни задуживањем код Светске банке и ЕУ.

"Aли, то је само гашење пожара и није дугорочно одрживо", упозорио је Јелашић.

Новац узети тамо где је јефтинији 

Пошто Србија у овом моменту тражи слободан капитал у иностранству за своје пројекте, по повољним условима, Јелашић сматра да ту "нема велике мудрости", јер новац треба узети тамо где је јефтинији и где су услови бољи.

Значајан део средстава, која обезбеђују Светска банка и ЕУ, иду у буџет Србије и то су средства добијена под веома повољним условима, подсетио је гувернер.

"На средњи и дуги рок било би фискално неодговорно да се траже значајне суме новца ради крпљења буџета, јер све што иде у буџет једнако је потрошњи", упозорио је Јелашић.

"Једно је тражити новац за буџет, а друго за одређене пројекте", рекао је Јелашић, коментаришући залагање неких домаћих политичара да се, због кризе, кредити затраже директно од неких држава, као што су Русија и Кина, а не од међународним финансијских организација.

Уколико узимање кредита од других кредитора значи инвестиције у одређене пројекте, онда је таква могућност свакако добродошла, мада треба знати да код свих тих кредита, поред економских, постоје и политички услови, предочио је гувернер НБС.

"При томе, Светска банка исплату својих транши везује и за одређене структурне реформе, па је тако уједно обезбеђен и наставак транзиционих процеса", подсетио је Јелашић.

Повећање новчане масе притисак на курс  

Коментаришући оцене у домаћој јавности да би динарску новчану масу требало повећати са садашњих 2,3 милијарде евра на више од три милијарде евра, гувернер НБС је упозорио да би у периоду, у коме имамо смањење привредне активности, "повећање новчане масе значило само притисак на инфлацију и курс".

"Динарска новчана маса се константно повећавала као резултат привредног раста који смо имали у претходним годинама и паралелно с тим због процеса деевризације, односно због повратка динару, али је под утицајем светске економске криза тај процес очито сада заустављен", објаснио је Јелашић.

Гувернер је навео да се значајна количина динара тренутно налази у хартијама од вредности НБС и трезорским записима државе, што је потврда да ликвидности има, нагласавајући да проблем није у томе што нема динара, него, пре свега, у томе што је један број банака мање склон кредитирању него раније.

Народна банка је већ најавила да је, у оквиру "Бечке иницијативе", спремна да обезбеди додатну ликвидност банкарском сектору, али на основу адекватне залоге у виду записа Републике Србије и евентуално од вредносних папира НБС, о чему се још размишља, и хипотекарних кредита, рекао је гувернер централне банке.

"Наглашавам, међутим, да је главни проблем Србије, као уосталом и других земаља, да убеде банке да се поново активније окрену кредитирању", додао је он.

Обавезна резерва и цена кредита 

У одговору на питање да ли би у наредном периоду требало смањивати обавезну резерву банака, Јелашић је рекао да би смањење обавезне резерве резултирало и смањењем девизних резерви, као и смањењем стабилности финансијског сектора и додао да би та мера, истовремено, довела до незнатног смањења цене кредита.

Јелашић је рекао да би НБС одавно смањила обавезну резерву банака да је цена кредита, односно ниже камате, искључиво и једино решење за економске проблеме Србије.

"Проблеми српске економије су, нажалост, много комплекснији и односе се на смањење извозне тражње уз редукцију домаће тражње, на чињеницу да се велики број предузећа краткорочно финансирао и да нужне структурне реформе нисмо спроводили у добрим економским временима", подсетио је гувернер НБС.

Гувернер каже да схвата као признање за досадашни рад то што сада сви долазе код НБС, као једине институције која је радила контрациклично, односно, која је била рестриктивна управо у добрим временима.

"Народна банка сада релаксира монетарну политику у складу са сманивањем инфлације, али све што радимо, радимо опрезно и на основу реалних економских кретања", поручио је Радован Јелашић.