Лукић: Ствари око НИС-а се убрзано расплићу, одлука ОФАК-а зависи од резултата преговора са купцима

У ишчекивању да Вашингтон упали зелено светло да НИС може да ради, ствари се убрзано расплићу, рекао је у Дневнику РТС-а професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић.

"Коначно имамо прве и праве преговоре о продаји НИС-а, идемо ка наранџастом светлу, а у неком тренутку стићи ћемо и до зеленог, јер се на црвеном светлу нећемо задржати", сматра Лукић.

Сматра да држава није немоћна, да има простора да дефинише курс и правац, као и да обезбеди неопходну стабилност тржишта нафте и нафтних деривата.

На питање да ли ће доћи до попуштања америчке стране, односно ОФАК-а, професор Лукић каже да то пре свега зависи од конкретних резултата разговора "Гаспрома" са потенцијалним купцима.

"Једна од ствари која може да убрза ствари, односно да покаже да се одвијају у добром смеру било би потписивање меморандума о разумевању са потенцијалним купцима, што зависи од финализације самих преговора. И на крају зависи и од такта и разборитости америчке стране, односно ОФАК-а, јер било би лоше да направи преседан и једну суверену и у начелу пријатељску земљу изложи беспредметним недаћама и деструкцијама, јер је сасвим извесно да се ситуација око власништва НИС-а не може решити пре него што дође до блокаде производње у НИС-у", објашњава професор Лукић.

Ко би био најбоља замена за Русе

Када је реч о томе каква компанија би била најбоља солуција и замена за руску, професор Лукић анализира неке од потенцијалних купаца.

"МОЛ је регионални лидер, и власник је нафтних компанија и рафинерија и у Словачкој и Хрватској. Оптерећење је што свој успех базира на нафтоводу 'Дружба', који ће се вероватно наћи под притиском и знаком питања, јер би ЕУ волела да се стави привремено ван употребе. Што се тиче других западних партнера и приватних компанија, они нису до сада показали интересовање за наш регион. Имамо ту различите приватне фондове, али они нису дугорочни инвеститори већ долазе да ураде трансакцију, унапреде пословање и онда продају, и за НИС то не би било добро. Када су у питању инвеститори са Блиског истока, они јесу стратешки заинтересовани да шире своје пословање у нашем делу Европе и света, имају 25 одсто учешћа у ОМВ-у што је такође важно, и оно што их разликује од других инвеститора – они могу да прерађују своју сировину у нашим погонима тј. рафинерији", наводи Лукић.

Професор Економског факултета каже да је за нашу државе ово мучно ишчекивање, док су за руску страну поражавајући преговори.

"Какав год да исход буде, они буквално неће добити ништа, јер ако се трансакција и закључи, ОФАК ће тражити да комплетна цена буде уплаћена на неки поверенички рачун, и да 'Гаспром' нема контакт са тим новцем док се разлози за санкције не отклоне. За потенцијалне инвеститоре то је нова пословна шанса за инвестирање, вероватно прилика да се закључи одличан посао, јер када се нешто хитно продаје обично се постиже значајно нижа цена у односу на цену коју можете постићи када имате разуман временски оквир", објашњава Лукић.

Разлика између "Лукоила" и "Гаспрома"

Каже да је рок до 13. фебруара веома кратак, јер је за закључење целе трансакције остављено свега 90 дана.

"Уколико се закључи уговор о продаји биће потребна свакако нова лиценца, а она лиценца коју ми заправо желимо јесте она која ће омогућити да НИС, односно рафинерија у Панчеву настави са радом", каже Лукић.

И "Лукоил" је у теснацу са временом, јер до 13. децембра мора имати купца за своје иностране копаније.

"Синхронизоване су мере САД против две руске компаније, али је 'Лукоил' битно другачија фирма у односу на 'Гаспром', јер је то приватна компанија и отворено акционарско друштво. 'Лукоил' има значајно разгранатије међународне операције и присутан је на многим тржиштима, што представља много крупнији плен од 'Гаспрома'. Највећа међународна имовина 'Гаспрома' је заправо наш НИС, за 'Лукоил' су заиста заинтересовани и неки западни партнери", наводи Лукић.

Сирове нафте за прераду има до 25. новембра, и у сличају да рафинерија у Панчеву стане са радом, професор Лукић сматра да пре свега мора да се максимално повећа увоз преко свих нафтних компанија које послују у нашој земљи.

"Ту су и робне резерве, али оне се могу користити само до одређеног нивоа, и у том случају морају се предузети хитне мере које ће подразумевати у најкраћем року оспособљавање и покретање рада Рафинерије у Панчеву, јер другог излаза заправо и нема", закључио је у разговору за РТС професор Економског факултета Велимир Лукић.