Зашто је сетва пшенице ове године толико каснила и какве су последице

Иако је оптимални рок за сетву пшенице прошао, још има пољопривредника који нису завршили овај посао. Мањак падавина онемогућио је квалитетну припрему за сетву, због чега су чак и они произвођачи који поштују рокове, хлебно зрно ове јесени сејали нешто касније.

Међу њима је и Дејан Ракић из Арадца, који је своје парцеле пшеницом посејао тек 22. и 23. октобра.

“Ово је најкаснија сетва коју сам ја икада радио. Обично све завршим око 10. октобра, али ове године нисам успео да спремим земљу раније. Пшеница је никла и сада се, како је добила кишу, развија”, објашњава Ракић.

Усеве, каже, редовно обилази.

“Негде су се, због топлог времена, појавили инсекти, па су људи морали да раде третмане на пшеници. Ја сам, рецимо, детелину сејао још раније, почетком октобра, али ју је напао бувач и морао сам да прскам”, објашњава Ракић и додаје да су многи пољопривредници ове јесени сејали више пшенице него лане.

Семе пшенице је дуго у земљи чекало падавине како би проклијало

За разлику од индивидуалних произвођача, који су у просеку посејали више пшенице за 15 до 20 одсто, у задрузи “Yuko Begejci” ове сезоне нису повећавали површине под хлебним зрном.

“Људи се окрећу културама које могу да избегну евентуалан недостатак падавина. Мислим да није добро да се из године у годину мења сетвена структура због времена. Тако се ствара проблем на тржишту. На пролеће ће се опет сејати више сунцокрета него кукуруза. И онда сами стварамо неке вишкове“, каже Серђо Околишан, руководилац производње у "Yuko Begejci" из Торка.

У овој задрузи сетва пшенице је почела 7. октобра.

"Због недостатка падавина ницање је кренуло тек крајем октобра, почетком новембра. Усеви добро изгледају. Све је никло. У последње време смо имали око 30 литара кише, по 15 у два наврата. То је мало, јер је дефицит влаге у земљишту огроман, преко 500 литара по метру квадратном. То отежава људима и да заврше зимско орање“, каже Околишан.

Додаје да је њихова пшеница у фази два листа.

"У наредном периоду треба кише. Да је било више падавина у октобру пшеница би другачије изгледала. Имала би већи пораст и била би избокорена“, објашњава.

Интензиван развој пшенице у Средњем Банату се тек очекује

На територији Средњег Баната у септембру и октобру пало је укупно 28,6 милиметара кише по метру квадратном. У истом региону од јануара до средине новембра био је 341 литар кише, што је скоро 40 литара мање него прошле године. Просек максималних дневних температура у октобру у овом делу земље кретао се између 16,96 и 18,66 степени.

"На нашем терену сетве озиме пшенице обављале су се или у првој декади октобра или почетком треће декаде. Већи је поценат касних сетви, тако да имамо неуједначене фазе развоја биљака као последицу различитих рокова сетве. Интензивнији развој биљака наступиће током новембра”, каже Снежана Парађеновић из ПСС Зрењанин.

Веома је важно, истиче, да усеви буду довољно развијени, јер младе биљке могу бити осетљиве на ниске температуре нарочито у случају голомразице. Стрних жита ће у Средњем Банату бити више за 20 одсто него прошле године.

“Осим под пшеницом, произвођачи су повећали и површине под озимим јечмом. Према подацима с којима служба располаже, површине под озимом пшеницом износе 57.117 хектара, а озимим јечмом 5.150”, додаје.

Топло време позитивно утицало на појаву цикада

Током визуелних прегледа биљака пшенице у трећој декади октобра, уочено је, каже, присуство цикаде, носиоца вируса кржљавости пшенице.

“Произвођачи озиме пшенице из ранијих рокова сетве били су принуђени да обаве инсектицидне третмане, због присуства штеточина на усеву и зато што на декларисаном семену пшенице нису имали нанесен инсектицид. Цикаде не морају, али могу да пренесу вирус. Проблем је што се то тек у каснијој фази открива”, наводи Парађеновићева.

Развој пшенице се разликује од региона до региона

Др Владимир Аћин из Института за ратарство и повртарство Нови Сад, института од националног значаја за Републику Србију, каже да је проблем са недостатком падавина имала пшеница на северу земље, док је јужно од Саве и Дунава било доста кише.

"Тамо где је било падавина, пшеница је у фази бокорења, што је добро. Биљка ће добро ући у зиму. А тамо где тек ниче, где је чак и посејана на време, али је семе стајало у земљи и чекало падавине, пшеница је у фази од једног до три листа, зависно од влаге“, објашњава Аћин.

Kиша коју смо имали последњих дана више је него добродошла усевима.

"Стање влаге се поправило и надамо се да неће доћи до наглог захлађења, јер су усеви који су у фази ницања најосетљивији на ниске температуре“, наводи.

Kвалитет пшенице у Србији је низак

И током ове сетве пољопривредници су доста користили сопствено семе.

"Ове године је било сертификованог семена за око 50 одсто површина које су под пшеницом. То је због тога што се годинама произвођачи окрећу сопственом семену, па се семенска пшеница производи и продаје све мање. Сада, када се дају субвенције, можда се и тражи више сертификовано семе, али то не може за једну сезону да се повећа. Ако потражња буде расла, рашће и производња овог семена“, каже Аћин.

Упозорава и да је квалитет пшенице у Србији годинама низак.

"Технолошки квалитет за пекарско-млинарску индустрију зависи од сорте пшенице. Оно што је код нас нерешено питање јесте откуп по квалитету. И даље се пшеница откупљује по килограму. Произвођачи зато сеју високоприносне сорте, а принос и квалитет још не иду заједно. Тако да ако сорта има већи потенцијал за принос, углавном има мањи квалитет“, наводи Аћин.

Стручњаци саветују да се парцеле редовно обилазе и да се примене све мере заштите уколико је то неопходно. Додају и да би киша у наредном периоду много помогла како тренутном, тако и у каснијем развоју пшенице.