Какав одговор ОФАК-а на захтев НИС-а можемо да очекујемо и ко би могао да буде нови партнер

Власници НИС-а послали су ОФАК-у захтев за продужетак лиценце за рад, а Раша Којчић каже да је добро да је процес покренут.

"Какав ће бити одговор, треба сачекати и бити обазрив. Надамо се да ће бити позитиван и да ће наша рафинерија у Панчеву наставити са радом нормално без притиска о дотоку сирове нафте преко Јанафа", наводи Којчић.

Истиче да је фокус управо у томе да сирова нафта опет потече Јанафом и да се обезбеди континуиран рад рафинерије у Панчеву.

“На тај начин би се обезбедила сигурност снабдевања нашег тржишта што је приоритет”, каже Којчић и додаје да су се сви ангажовали како би биле скинуте санкције или омогућен несметан рад до коначног решења.

Ко би могао да буде нови партнер

Видимо да су Руси спремни на сарадњу да се нађе решење за НИС, а на питање ко би могао да буде тај нови партнер, Којчић наводи да вероватно постоје неки преговори.

"Само ово писмо које је упућено значи да постоје неки преговори са руске стране са неким да ли компанијама, да ли инвестиционим фондовима, већ ћемо чути у скорије време. Најбитније је да се што пре нађе решење", поручује Којчић.

Сада се са овим писмом тражи одлагање примене санкција, заправо лиценца за наставак рада НИС-а, а говорећи о томе које је то решење које би задовољило америчку страну, Којчић каже да претпоставља да је у том писму назначено да постоји интенција и да се ради на томе да се изнађе то решење.

“Али сведоци смо, као што се десило у региону, Лукоил – који је такође под санкцијама америчке администрације – нашао је решење, па су они рекли да то решење није могуће”, навео је Којчић.

На питање да ли би држава била можда најбољи партнер, Којчић одговара да је у овом моменту најбитније пронаћи решење.

Тешка ситуација у региону

Додатни проблем за читаву Европу јесу и санкције Лукоилу и Росњефту.

“Ако погледамо ситуацију у целом региону, у Бугарској, у Бургасу је Лукоилова рафинерија. У Румунији, у Плоештију, такође имамо Лукоилову рафинерију. У Бугарској је ситуација да снабдева малтене целокупни конзум бугарског тржишта са дериватима. Што значи да они имају озбиљан задатак да то реше до 21. новембра како би могли да наставе са снабдевањем сопственог тржишта. Они су чак увели забрану извоза деривата како би заштитили домаће тржиште. Румунија исто, с обзиром да је Лукоилова рафинерија у Плоештију, која није малог капацитета, која снабдева одређени део румунског тржишта и они морају што пре да нађу решење”, објашњава Којчић.

Подсетио је и да је недавно била хаварија у Моловој рафинерији у Саломбати, као и да они исто ускраћени за један део капацитета.

“Све то утиче на целокупну енергетску слику целог региона. Тако да ситуација јесте у овом моменту тешка”, наглашава Којчић.

Припремају се алтернативни пројекти снабдевања

Припремају се и нови алтернативни пројекти снабдевања. Србија припрема градњу нафтовода до Мађарске, али се све више прича и о пројекту рафинерије у Смедереву.

“Ми тренутно имамо само један правац с којим се снабдевамо сировом нафтом, а то је Јадрански нафтовод – Јанаф. У сваком случају, диверсификација, када ви имате још један правац из кога можете да се снабдевате сировином, доноси вам комфор да у случају било каквог техничког поремећаја не дође до застоја кључног енергетског капацитета за прераду. Да нам је у овом моменту још једна рафинерија, то би нам помогло, с обзиром да би био други власник, самим тим не би био под санкцијама и у овом случају то би нам донело сигурност и олакшање”, поручује Којчић.

Колике су резерве Србије

Србија припрема и три нова закона о гасу, нафти и обавезним резервама.

“Ја бих се ту осврнуо мало на прошлост. Србија је интензивно радила на попуњавању обавезних резерви како би могла у неким кризним ситуацијама да реагује и обезбеди своје тржиште и несметано функционисање. Најинтензивније је било 2021. и 2022. попуњавање обавезних резерви што се поклапа и са почетком рата у Украјини. Тако да смо ми обезбедили довољне количине да увек можемо да реагујемо”, додао је Којчић.

Каже да потрошња резерви зависи од тренутне потрошње – дневне и месечне.

“Ви можете да узмете да је нека просечна дневна потрошња дизела на годишњем нивоу око 6.000 тона. Што значи да бисте обезбедили тај 61 дан, то је оквирно 360.000 тона. Исто тако, потрошња бензина је 1.500 на дневном нивоу, што ће рећи да у овом моменту смо безбедни са те стране”, наводи Којчић.

Истиче да су те резерве по регулативи Европске уније 90 дана просечног дневног увоза или 61 дан просечне дневне потрошње, па који је већи од та два показатеља, он се узима у обзир.

Наводи да постоје резерве које су годинама уназад прављене – обавезне и оперативне.

“Оне су ту како би омогућиле да смо релаксирани и да имамо обезбеђену довољну количину деривата да функционишемо у наредном периоду, али наравно најбитније је да се што пре нађе решење”, закључује Којчић.