Нафтне компаније повећавају увоз деривата – да ли су се конкуренти припремили за санкције НИС-у

Влада Мађарске и компанија МОЛ најавиле су да ће повећати испоруке горива Србији због увођења санкција НИС-у. Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић рекао је за РТС да су се и друге нафтне компаније припремиле за увоз већих количина нафтних деривата.

"Рецимо, у односу на 2023. годину која је једна година уобичајеног односа између деривата нафте из домаће производње и увоза који је био на нашем тржишту. Рецимо, просечан месечни увоз бензина је био 5.300 тона, сад је негде око 13.000 тона. Просечан месечни увоз дизела је био око 36.000 тона, ових првих осам месеци 2025. године то је већ 58.000 тона", рекао је Мићовић.

Како је објаснио, то већ показује да су заправо активирали своје изворе за увоз веће количине.

"С једне стране да би подигли ниво залиха, комерцијалних залиха у својим складиштима како би били отпорнији на евентуалне друге поремећаје и како би обезбедили заправо и за будуће дане, ако дође до још већих поремећаја, да могу да испоручују тржишту", истакао је Мићовић.

Каква је ситуација у велепродајним складиштима

Говорећи о броју прометника нафтних деривата и малопродајних објеката, Мићовић је рекао да их има сасвим довољно и да могу да покрију тржиште.

"Што се тиче велепродајних складишта, ти капацитети су заправо оптимизовани за такво тржиште на којем постоји и ради рафинерија у Панчеву. Они нису предвиђени за стварање великих залиха и промет далеко веће количине робе од ове сада. Ми смо у Србији сведоци да се увози знатно више, али ту се онда досежу и неке границе могућности. Може још да се повећа у одређеној мери, али је сада потребно да се предузму неке мере које ће олакшати и убрзати тај увоз", навео је Томислав Мићовић.

"Координација између различитих ресора мора бити интензивнија"

Када је реч о оквиру за реаговање у кризним ситуацијама, Мићовић је објаснио да је Удружење нафтних компанија предложило бољу координацију када је реч о логистици у достављању нафте возовима и баржама.

"Координација између различитих ресора, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства енергетике и нафтних компанија, та координација мора бити интензивнија просто да бисмо из овог система добили максимум", нагласио је Мићовић.

Истакао је да су ризици још 2019. наведени у Уредби о реаговању у кризним ситуацијама на тржишту нафте и не могу да се појаве нови ризици.

"Први ризик је престанак дотока сирове нафте у Србију. Други је заустављање рафинерије. Од прва два највећа ризика, заправо, један се већ остварио, сирова нафта не долази у Србију, други је на помолу да се оствари. Управљање тим ризицима је сад пред нама и треба да будемо опрезни и сви да се укључимо у то", рекао је Мићовић.

Разговор са Томиславом Мићовићем у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.