Млади дизајнери за нови почетак српске текстилне индустрије – како до старе славе

Емилија Стојаковић завршила је сликарство у Италији, али је за мастер студије одабрала дизајн. Од баке и деке је наследила шиваћу машину и решила да буде дизајнер.

Наглашава да модни креатор није само уметник, већ и занатлија, истраживач тржишта, маркетиншки стручњак и менаџер, било да је власник сопственог бренда или да је запослен у модној индустрији.

Пре годину дана створила је свој бренд.

"Бренд који, пре свега, користи најквалитетније природне материјале. Затим, у питању су кројеви и дизајн који су инспирисани светским стиловима. Младим дизајнерима је од изузетног значаја да надлежни помогну да реализујемо наше производе, да можемо да изађемо на инострано тржиште и да можемо да производимо у нашој земљи управо уз повратак снаге наше текстилне индустрије“, каже Емилија Стојаковић (Sassy La Femme).

У Србији се некада ткало, креирало и шило за цео свет. Колекције су припремане годину дана унапред, а количине мериле стотинама хиљада артикала. Да ли то време може да се понови?

Од конструкције до израде модела

Модни дизајнери кажу да је све веће интересовање за упис на Академију струковних студија.

Проф. Јелена Дробац са Академије струковних студија истиче да је посебно занимљиво што се студенти, модни дизајнери, баве од почетка - од конструкције до израде тих модела.

"Проблем са очувањем и неговањем бренда треба да буде дубљи од самог дизајна. Треба да постоји кроз институције. И бивша Југославија је показала да је држава чувала те своје фирме. Наступали су заједно, и садашње фирме би можда требало да се удружују. Мени је занимљив податак који сам нашла у документима, не домаћим, већ у неким документима које је конкретно имала ЦИА, а који су сада отворени за јавност - да је пред распад земље од 22 милиона становника у модној текстилној индустрији радило готово милион“, навела је Дробац.

Мода је велики бизнис

Дизајнери сматрају да уз добру кампању и помоћ државе, кроз смањење сиве економије и нелојалну конкуренцију, посебно неквалитетних материјала, српска текстилна индустрија опет може да буде препозната у свету.

Модни дизајнер Игор Тодоровић истиче да ми данас сведочимо да немамо нити један сачуван бренд из тог времена.

"Родили су се неки нови брендови који су често изникли из тих брендова. Када кажем изникли, говорим из радне снаге, из људи који су радили у тим великим компанијама. Они су настали из једног важног сегмента који нам недостаје, а то је едукација. Људи су се едуковали да раде јер текстил није само дизајн. Људи овде неретко верују да је мода забава. Мода је велики бизнис, мода захтева огроман труд, рад и бројне људе у ланцу који су способни да произведу готов производ“, каже Тодоровић.

Брза мода појела квалитет

"Држава може да помогне тако што ће да се уведе озбиљна контрола текстила. Да би ми могли да подигнемо нашу модну индустрију морамо да имамо производњу. Генерално у свету, брза мода је појела квалитет. То је све: купи, носи, баци“, истиче модни дизајнер Верица Ракочевић.

Текстилна индустрија некада је запошљавала више од 250.000 радника, а према подацима из 2024, их је упослено пет пута мање.

Од фабрика као што су "Клуз", "Беко", "Зеленгора", "Памучни комбинат" остала су само имена као подсећање на време када је текстилна индустрија имала златно доба, а на њиховим парцелама сада су углавном изграђени стамбено-пословни комплекси.