Зашто је важно да се отпад претвори у сировину и тако пређе на циркуларну економију

Због тога се све чешће спомиње циркуларна економија. То је модел производње који настоји да минимизира употребу ресурса и енергије, продужи животни век производа, предупреди или смањи стварање отпада и да ублажи или отклони негативне утицаје производње на животну средину.

Југ Србије познат је по производњи паприке и прерађевина од овог поврћа. Тако је и Јелена Милетић из Медвеђе пре неколико година покренула радионицу за производњу ајвара. Од 2022. проширила је своју делатност и од тада остатке од паприке користи за прављење сапуна и био-маски.

“За мене је овај потез продужетак сезоне рада, додатни приход и ново знање. За природу то значи мање отпада, очување ресурса и подизање свести о одрживости”, каже Јелена Милетић из радионице “Завичај у тегли” и франшизе Биоидеа.

Изазови у циркуларној економији

Највећи изазови у одлуци да почне да се бави циркуларном економијом били су, објашњава, техничка припрема простора, набавка опреме и учење нове технологије. Помоћ је имала од партнера из пројекта “ЕУ за Зелену агенду”.

“Подршку сам имала од социјалне франшизе Био идеа, УНДП-а, Европске уније, Министарства за заштиту животне средине и локалних институција. Да би овакав модел рада био више заступљен, држава би требало додатно да поједностави процедуре за регистрацију социјалних предузећа, омогући субвенције за опрему и едукацију и да промовише циркуларне моделе кроз јавне набавке”, додаје.

За три године рада на смањењу отпада и стварању новог производа Јелена се ни једног тренутка није покајала што се у овај посао упустила.

“Жалим једино што нисам раније почела. Овај модел ми је дао стабилност и нову сврху, па зато планирам да проширим производњу и да у посао укључим још жена из околине”, наводи Милетићева.

Производи из циркуларне економије имају своје купце

За био сапуне тржиште постоји. Користе их хотели, апартмани, локална домаћинства, а до купаца стижу и продајом на интернету.

“За сапуне у чијој изради се користе остаци паприке сам се определила зато што су еколошки, локални и имају додатну вредност — подржавају жене из заједнице и смањују отпад. Гости у мом смештају их радо користе, јер цене аутентичност и одрживост. То је постало део мог бренда”, каже једна од корисница био сапуна.

Највећа дилема пре преласка на ове производе били су страх од квалитета, доступности и цене.

“Сви ови страхови су се показали неоправданима. Производи су конкурентни и поуздани. Циркуларна економија није тренд. То је могућност за одрживост пословања, као и начин да будемо одговорни и иновативни”, додаје.

Смањење биоотпада и ново запошљавање

Идеја о оснивању социјалне франшизе која се базира на принципима циркуларне економије је настала из потребе да се споје три кључна изазова: вишак биоотпада у локалним заједницама, незапосленост жена из осетљивих група и недостатак еколошких производа на тржишту, каже Санида Кларић, председница Био идеа.

“Свака чланица добија пословни план, обуку и техничку подршку. Услов је да користи локални биоотпад као сировину, да дели знање са другим женама и да се придржава еколошких и етичких стандарда. Прикључити се могу жене из руралних средина, социјална предузећа, па чак и локалне задруге”, објашњава Кларић.

До сада је, наводи, око 2.700 жена прошло обуку, а активно ради 12 франшиза у различитим деловима Србије. мрежа се шири и ван граница земље, кроз сарадњу са партнерима из региона, пре свега, из Босне и Херцеговине.

“Циркуларна економија смањује трошкове, отвара нова радна места и продужава животни циклус производа. Верујемо да је то једина праведна економија за природу, за људе и за будуће генерације. Зато развијамо и нове пословне моделе који укључују социјално рањиве категорије, попут сакупљача једнократне пластике. Циљ нам је да им омогућимо улазак у формалне токове социјалног предузетништва у области циркуларне економије”, наводи Кларић.

Србија једна од ретких земаља која систематично решава питање циркуларне економије

За разлику од општеприхваћеног модела економије који подразумева да се ресурси из природе олако узимају, искористе и баце, принципи циркуларне економије подразумевају промишљања на различите теме. Да ли је нов производ заиста потребан, како да се интензивније користи, како да има мањи еколошки отисак, може ли се користити након што изгуби иницијалну употребну вредност, да ли је отпад нова секундарна сировина.

“Србија је прва земља у региону и једна од ретких у Европи и свету која је систематично приступила развоју стратешког оквира и подстицаја за примену метода циркуларне економије. Пре пет година усвојена је Мапа пута, а потом и Програм развоја циркуларне економије до 2024. са Акционим планом. Тренутно је у изради нови Програм развоја циркуларне економије до 2030.”, каже Ана Митић-Радуловић из УНДП-а.

У сарадњи са ресорним министарством у последње три године расписано је 12 различитих јавних позива за подршку циркуларним иновацијама.

“Пристигло је више од 420 пријава. Финансијски је подржано скоро 90 иновација из различитих сектора са преко три милиона долара, док је укупна вредност покренутих инвестиција готово 25 милиона долара”, наводи.

Ниво циркуларности у свету је испод 7 одсто, а до 2032. требало би да буде 17 процената.

Циркуларна економија захтева систематичност, упорност и одрицања од пуног комфора на који смо навикли.

“Истраживања показују да само 6,9 одсто ресурса глобално користимо на циркуларни начин, док се остатак губи кроз процесе попут одлагања на депоније или сагоревање. То је пад више од два процента у односу на 2018, када су оваква извештавања почела да се раде. Иако се све више рециклира, глобална потрошња расте много брже, па проценат циркуларности опада”, каже Митић-Радуловић.

Да би се глобално загревање задржало испод два степена, што се сматра границом за адекватну адаптацију на климатске промене, потребно је да ниво циркуларности достигне 17 одсто до 2032. То захтева драстичне промене у производњи и потрошњи, а ниво свести о ограничењима планете је у многим земљама, укључујући и Србију, јако низак.

“У Србији је потребно систематично интегрисати принципе циркуларне економије у систем управљања отпадом, те доследно и промишљено инвестирати и обезбедити инфраструктуру за рециклажу и поновно коришћење отпада”, објашњава.

Одговорност произвођача

Посебно је значајан концепт продужене одговорности произвођача, који одговорност за управљање отпадом који настаје након употребе одређених производа преноси на њихове произвођаче. Циљ је да се произвођачи подстакну да дизајнирају одрживије производе и смање количину отпада.

Код нас постоји обавеза произвођача, увозника и дистрибутера да преузму одговорност за прикупљање, рециклажу и правилно одлагање, рецимо, електронског отпада, амбалаже, возила. Један од примера овог модела јесте и увођење депозитног система за амбалажу пића, која је старијим генерацијама позната као кауција.