Уљана репица заузима све више површина у Србији, недосатак кише одлаже њену сетву

Стручњаци упозоравају да је веома битно да ратари пре сетве обрате пажњу на плодоред, избор парцеле и сортимента.

Последњих година ова уљарица заузима све веће површине у Србији. Земља у Средњем Банату је након суше коју смо имали током лета и даље сува и тврда. Припреме за сетву су отежане, па многи произвођачи још нису посејали уљану репицу, иако оптимални рок за њену сетву тече.

Међу онима који су овај посао успели да одраде је пољопривредник Небојша Петканић из Елемира.

"Да бисмо припремили земљиште за сетву уљане репице радили смо подривање и два тањирања. То уопште није било лако, јер је земља била веома тврда. Ипак, некако смо успели. Онда смо чекали падавине и чим смо добили око 25 литара кише одмах смо посејали уљану репицу. Ове године смо за 20 одсто повећали површине
под овом културом у односу на лане, а за толико ћемо смањити површине под кукурузом", прича Петканић.

За десетак дана биљке су успеле да никну и сада се налазе у фази првог сталног пара листова.

"Пошто се земљиште опет исушило, најпотребније би било да падне између 15 и 20 литара кише, како би репица порасла и добро се припремила за зиму. Треба да одрадимо и третмане против корова како бисмо очистили њиву да би биљка могла боље да се развије", додаје Петканић.

Недостатак падавина одлаже сетву уљане репице у Средњем Банату

Сетва се, кажу стручњаци, одлаже до значајнијх падавина.

Током августа и септембра, зависно од локалитета, у овом региону пало је између 23,6 и 44,6 литара по метру квадратном.

Пре сетве произвођачи би требало да обрате пажњу на неколико ствари, а једна од њих је плодоред.

"Због негативног утицаја временских услова на кукуруз и сунцокрет дошло је до ранијег уклањања усева са парцела, па су тренутно поред стрних жита, стандардног предусева за уљану репицу, опције и окопавине. Никако се не препоручује сунцокрет као предусев, због великог броја биљних патогена чији органи размножавања остају у земљишту и могу значајно да угрозе уљану репицу током вегетације. Кукуруз може бити предусев само уколико примењени хербициди у кукурузу не утичу на раст и развој уљане репице", објашњава Снежана Парађеновић, ПИС РЦ Зрењанин.

Избор парцеле и сортимента утиче на производњу

Важан је избор парцеле, јер штеточине које угрожавају уљану репицу презимљавају на парцелама где је била прошлогодишња производња, па ће током вегетације мигрирати на новопосејаним парцелама. Пажњу треба посветити и избору сортимента.

"На нашем терену полако се уводи технологија гајења уљане репице са већим размаком ред од реда како би се добио већи простор за развој бочних грана које су носиоци приноса. Међутим, немају сви хибриди генетску предиспозију за такав начин гајења", упозорава Парађеновићева. 

Пре сетве свакако је битно урадити анализу земљишта како би се унела довољна количина хранива или да се не претера са ђубрењем, уколико предусев није искористио сво расположиво храниво.

Предности узгајања уљане репице

Уљана репица је једна од три најзначајније ратарске уљане врсте у Европи и Србији.

"Њено семе садржи између 40 и 48 одсто уља и између 18 и 23 процената протеина. Осим за производњу квалитетног јестивог уља, користи се и за исхрану домаћих животиња, у прерађивачкој индустрији и производњи биогорива. Уље ове биљке чини више од 70 одсто сировинске базе за биодизел у Европи", објашњава др Ана Марјановић Јеромела из Института за ратарство и повртарство Нови Сад, Института од националног значаја за Републику Србију.

Гајење уљање репице има вишеструке предности.

"Са становишта економске исплативости њена рана жетва, крајем јуна, обезбеђује брзу ликвидност, поврат уложених средстава и приход", додаје Марјановић Јеромела.

Након уљане репице, наводи, земљиште је побољшане структуре и обогаћено органском материјом.

"Увођење уљане репице у ротацију усева доприноси разноликости биљне производње и смањењу појаве болести и корова. Захваљујући напретку у оплемењивању, нове сорте и хибриди имају већу толерантност на сушу и измрзавање", каже Марјановић Јеромела.

Подсећа да је уљана репица и медоносна биљка са великом продукцијом полена и нектара.

"Пчеле радо посећују њене жуте цветове, тако да пчелари са репичине паше имају принос од 100 до 150 килограма меда по хектару, а ојачана пчелиња друштва након уљане репице односе на багрем. Значај пчела је изузетно велик јер су опрашивачи великог броја биљних врста, па пољопривредници морају строго да се придржавају пепорука стручњака о примени инсектицита", истиче Марјановић Јеромела.

Уљана репица је биљна врста са традицијом гајења, али и са перспективом гајења у будућности у српској пољопривреди.

Последње три године бележи се нагли раст површина под овом културом, док се приноси одржавају на нивоу од око три тоне по хектару.

Прошле сезоне уљана репица била је посејана на преко 48.000 хектара, што је за трећину више у односу на годину пре, а остварена је производња од око 145.000 тона.