Може ли пад маржи да напуни тегле

Воће је у јулу било чак 36 одсто скупље у односу на исти период прошле године, а цене поврћа су 15 одсто више него лане, показали су подаци Републичког завода за статистику.

Економиста Ненад Бумбић из Потрошачког саветника кривца за високе цене, поред суше, види и у недостатку радне снаге као и у ниској технолошкој опремљености наших произвођача.

Каже и да је увоз један од разлога за више цене. На питање како наши потрошачи бирају између, на пример, домаћег, албанског и северномакедонског парадајза, Бумбић се позива на истраживања Привредне коморе и напомиње да српски потрошач робу бира на основу висине цене.

Декларативни и економски патриотизам

Закључак је да су потрошачи у Србији много мање осетљиви на порекло робе него што су потрошачи у Хрватској, навео је Бумбић.

"Људе у Србији много мање брине да ли је нешто произведено у Србији или је увезено. Проблем је што ми имамо декларативни патриотизам, а економски патриотизам када дође време да се нешто купи онда ми више преферирамо оно што је јефтиније, не желимо да платимо додату вредност за локалну робу", каже Бумбић и наводи да је због свих тих фактора прављење домаће зимнице постао луксуз који се исплати само онима који производе сопствено воће и поврће.

На питање да ли ће владина Уредба о снижавању маржи утицати на пад цене конзервиране и остале хране, каже да ћемо добити исти резултат као и околне земље које су покушале да на тај начин реше високу инфлацију.

Пример Румуније

"Инфлација која је у вези са ценама хране није карактеристична само за нас. Подаци Евростата показују да су цене хране порасле 40 до 50 одсто у претходне четири године. Проблем је што ће се са тим маржама код нас десити исто што и у Румунији. Тамо је првих месец дана било пада цена 10 до 20 одсто, а онда се после пет месеци дошло до података да је укупан ефекат те акције био само 0,6 одсто. Сада су се тамо цене не само вратиле, него су изнад нивоа на коме су биле", каже Бумбић и напомиње да је решење у повећању конкуренције и домаће производње.

"Ми са храном имамо проблем као и са техничком робом. Када погледате ко контролише увоз и дистрибуцију, видите да је то само пар компанија. Када имате само пар играча на тржишту, јасно вам је шта ће се десити са ценама и са мером као што је ограничење маржи. Ми немамо довољно конкуренције и наши државни органи са тешком муком могу да предузму неке мере. Истина је да смо имали појединачних малих случајева баш што се тиче техничке робе, да су изречене неке казне, али када погледамо, наши државни органи невољни су да некога казне", рекао је Бумбић.

Ко има велику набавну моћ

Указује и на то да највећи трговински ланац на мало има највеће марже, али да то не значи да су њихове цене према потрошачима највише. То објашњава снагом њихове набавне моћи.

"Они имају велику набавну моћ. Када седну да се договарају око уговора, онда они од произвођача и добављача могу да добију најповољније цене, а други ланци који имају мању набавну моћ и мањи број радњи, једноставно нису у стању да од тих добављача добију тако повољне услове", истиче Бумбић и додаје да је такво понашање на тржишту дозвољено, али прави и паралелу.

"Слична је ситуација и у одредби закона, која каже да је зеленашење забрањено, али нема критеријума о томе када нешто постаје зеленашење. Ми овде имамо проблем јасних критеријума. То постаје не само непоштена пословна пракса него и потпуно незаконито у тренутку када почињу да злоупотребљавају свој доминантан тржишни положај. Наравно да је потпуно легитимно да они траже од некога боље услове и ниже цене, али проблем је када они постану толико велики да имају доминантан положај и да њима не може да се каже не", закључује Бумбић.