Колико раст минималца подиже стандард – анкете синдиката показатељ прихода и чега се радници највише одричу

Влада Србије је најавила да ће сутра на седници бити донета одлука о повећању минималне зараде од 1. јануара 2026. године на 551 евро.

Прелиминарни резултати анкете коју спроводе две репрезентативне синдикалне централе дају показатеље о месечним приходима и трошковима домаћинства запослених.

Анкета, која је и даље отворена, показује да више од 150.000 динара месечних прихода има 39,3 одсто домаћинстава, од 100.000 до 150.000 динара има 36,5 одсто, а од 60.000 до 100.000 динара има 21,1 одсто испитаника.

На питање колико могу да уштеде од зараде, 64,5 одсто испитаника рекло је да не може ништа да уштеди, од 5.000 до 12.000 динара може да издвоји њих 20,6 одсто, а до 24.000 динара са стране може да остави 9,2 одсто испитаника.

Професор Љубомир Савић је рекао да га резултати анкете не изненађују.

"Нажалост, живимо у тешком времену, већ прилично дуго. Човек мора да буде врло реалан, мада ми је најмање јасна улога послодавца. Разумем да они углавном имају стратегију што нижи трошкови, што већи профити и то је сасвим прихватљиво, али живите у земљи као што је Србија. У њој имате погодности, пре свега од државе, а са друге стране имате и грађане који раде за прилично ниске надокнаде које нико не пита колико се ради, у каквим условима и под којим временским приликама. То су околности које ми не знамо", рекао је Савић.

Савић наводи да не треба све гледати кроз цифру.

"Ипак је земља Србија сиромашна земља, држава је преузела на себе да код минималца постоји значајан неопорезиви део који држава уплаћује уместо послодаваца, то се не види", указује професор.

Бобић: Желимо да разговарамо о платама свих запослених

Слађан Бобић из Самосталног синдиката Србије истиче да се повећање минималне зараде односи на три одсто запослених у Србији.

"Деведесет седам одсто запослених не зависи од минималне зараде. Ми као синдикат желимо да разговарамо о платама за све запослене у Србији и покушавамо да укажемо Влади Републике Србије да овај проценат повећања минималне зараде треба да се односи на све запослене. Тада бисмо дошли до оног јасног показатеља и све би се то односило на куповну моћ грађана и запослених", истакао је Бобић.

Оценио је да држава доноси одлуку мимо Социјално-економског савета.

"Влада Републике Србије сама доноси одлуку уколико не долази до консензуса. У овом случају није постигнут договор, консензус између послодаваца, синдиката и државе. Социјални дијалог је трипартитни", истакао је Бобић.

Савић верује да ће мере које је држава предвидела свакако помоћи, али да је тешко прихватити чињеницу да имате људи који раде 30-40 година којима стално треба помоћ државе.

"Крајње је време да некако дођемо у друштву до консензуса и да људи треба да живе од свог рада. Имамо примере земаља у окружењу, и они који јесу у ЕУ, и неки који нису. Имамо учинак да се тамо лакше постигну ти договори. Очигледно је лопта у рукама послодаваца. Моја је процена да већина њих живи јако добро, зарађују јако добро. Нису спремни да се лише ни једног јединог цента. И то је заправо проблем државе Србије", рекао је Савић.

Чега се запослени највише одричу

Анкета две репрезентативне синдикалне централе бавила се тиме и чега се најпре одричу запослени због ограниченог буџета. Путовања се одриче њих 51,5 одсто, културних садржаја 15,4 одсто, квалитета производа 13 одсто, а количине производа њих 11,4 одсто.

Секретар већа Самосталног синдиката Србије рекао је да су плате ниске.

"Када човек оде у продавницу, он увек погледа да ли је нешто на акцији, одрећи ће се нечега, неће купити. Анкета говори колики проценат се одриче годишњих одмора, људи не могу ни на седмодневни годишњи одмор да оду. То је велики проценат“, рекао је Бобић.

Нагласио је да се тражи социјални дијалог и разговор са сваким надлежним министарством.