Јелашић: Kључни период кризе у другој половини године

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је у Вашингтону да ће земље централне и источне Европе у другој половини године ући у кључни период економске кризе и оценио да је због тога потребно обезбедити прилив новца међународних финансијских институција.

"Време изјава, преузимања обавеза и писама о намерама је иза нас - банкама, инвеститорима, дужницима је потребан само новац", истакао је Јелашић на пролећном заседању Међународног монетарног фонда и Светске банке.

Гувернер је оценио да ће у неколико наредних месеци демократија бити изложена првом великом тесту од почетка транзиције у земљама централне и источне Европе.

Радован Јелашић је изразио очекивање да ће до краја године фискални приходи додатно опасти а "сива" економија ће добити на значају.

"Тренутна ситуација у региону је, у извесној мери, озбиљнија него на почетку процеса транзиције. Тешке реформе сада треба да буду усмерене искључиво на одржавање постојећег стандарда грађана", нагласио је Јелашић.

Према његовој оцени, владе земаља у региону усредсредиће се углавном на финансирање текуће потрошње, односно на обезбеђивање плата и пензија, чак и кроз акумулирање новог дуга, док ће капиталне инвестиције бити значајно смањене.

"Банке ће се суочити с падом вредности својих портфолија и потрошиће највише времена на рефинансирање или реструктурирање проблематичног дуга, одобравање нових зајмова Влади, на смањење оперативних трошкова и прикупљање значајног износа ликвидних средстава из предострожности", рекао је Јелашић и додао да очекује да ће неликвидност привреде значајно порасти.

Пораст друштава у стечају

Број друштава у стечају ће порасти, јер земље источне и централне Европе немају законску одредбу као што је америчко "Поглавље 11", које предвиђа заштиту кредитора, навео је гувернер Јелашић и оценио да ће каматне стопе остати високе упркос смањењу референтних каматних стопа централних банака.

"Напослетку, али не и најмање важно, дефицит текућих плаћања ће бити значајно смањен, премда ће довести до значајно нижих буџетских прихода", нагласио је Јелашић.

Јелашић сматра да монетарне и фискалне власти у земљама источне и централне Европе могу само ублажити, али не и преокренути ову негативну спиралу, због чега би владе тих земаља требало да воде много обазривију фискалну политику, јер морају да спроводе увелико закаснеле структурне реформе, што подразумева веома непопуларне мере у кризним околностима.

Банкаре треба убедити да повећају капитал банака и да наставе да одобравају кредите, казао је Јелашић и напоменуо да би монетарне власти у матичним земљама требало да убеде банке да узму додатни капитал.

Јелашић је препоручио да мере, договорене у оквиру "Бечке иницијативе", да банке које послују у Србији не смањују ниво кредита достигнут у 2008. години, треба применити на цео регион и поручио да ће он као гувернер НБС, "мирније спавати уколико се већина земаља прикључи том договору".

"Кад будемо коначно дефинисали наш договор, иницијатори договора треба да се фокусирају на све друге земље будући да су ефекти преливања кризе веома велики. Гласине у вези са неком банком у Србији или Хрватској шире се у року од пар сати и могу проузроковати непоправљиву штету", рекао је Јелашић.

У делегацији Динкић и Ђелић

Међу званичницима из 184 земље, који учествују на пролећном заседању ММФ-а и Светске банке, су и потпредседници српске владе Млађан Динкић и Божидар Ђелић.

Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић ће имати више састанака са представницима две финансијске институције, са којима ће разговарати о планираној економској политици Владе Србије за 2009. годину.

Србија је с Међународним монетарним фондом, 26. марта 2009. године постигла споразум о кредитном стенд бај аранжману у износу од око три милијарде евра, који ће трајати до априла 2011. године.

У српској влади очекују да Одбор директора ММФ-а тај арнажман одобри 11. маја.

Динкић ће у Вашингтону, према најави, имати одвојене радне састанке са потпредседником Светске банке Шигеом Кацуом, извршном директорком Светске банке Нгози Окоњо-Ивеала и директорком и регионалном координаторком Светске банке за земље југоисточне Европе Џејн Ермитиџ.

Прецизира се да ће с њима разговарати о убрзавању процедуре за одобравање кредита за финансирање инфраструктурних радова у Србији.