Грчка се обраћа за помоћ ММФ-у?

Грчка влада губи наду да ће на самиту Европске уније 25. марта добити неку конкретну помоћ, па разматра могућност да се због дужничке кризр обрати за помоћ Међународном монетарном фонду.

Премијер Грчке Јоргос Папандреу каже да његова земља треба да се задужује по каматним стопама какве важе и за остале чланице Уније, или ће у супротном морати да тражи помоћ ММФ-а.

Папандреу је критиковао и Немачку због изјаве Ангеле Меркел која је у среду изјавила "да би требало установити механизам који би омогућио да се из еврозоне искључи земља која трајно не испуњава економске услове".

Грчки премијер је одговорио немачкој канцеларки "да не долази у обзир да његова земља напусти еврозону, односно, да постоји "нулта шанса" да ће Грчка напустити зону заједничке европске валуте".

Финансијски колапс Грчке и још неких европских земаља довео је до слабљења евра према америчком долару, што угрожава стабилност осталих чланица еврозоне.

Грчкој, међутим, прети државни банкрот уколико наредних седмица и месеци не добије десетине милијарди евра неопходних за измирење дуга, који је већ премашио 300 милијарди евра, достижући лани 12,7 одсто бруто домаћег производа те земље.

Настојања да се улога ММФ-а у помоћи Грчкој ограничи предводе Француска и Шпанија.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле је, пак, минуле седмице предложио оснивање Европског монетарног фонда који би земљама у кризи, разменом за помоћ, могао преписати сличну оштру куру лечења као и ММФ, указују агенције.

Процес стварања такве институције би, међутим, с обзиром на неопходност измене европских споразума, био прилично дуг и несигуран.

Грчка социјалистичка влада, незадовољна неодређеним и нејединственим ставом европских партнера, евентуални захтев за помоћ од ММФ-а никада није искључила, указују аналитичари.