Станоградња у Србији у паду, али потражња не јењава – шта још утиче на раст цена станова

Број станова у изградњи у Европи пао је на најнижи ниво у последњих неколико година, а број издатих дозвола за градњу станова у Србији је 10 одсто мањи него лане.

Док поједини аналитичари предвиђају стабилизацију цена, други упозоравају на могуће осцилације, нарочито у урбаним центрима и атрактивним инвестиционим дестинацијама.

На 90 километара од престонице, квадратни метар стана може се пазарити од 1.000 до 1.200 евра.

"Разлика је у цени саме локације, али не у изградњи. Изградња колико кошта у Београду, толико кошта и у Великој Плани. Само зависи и од потражње. Београд је Београд, потражња је велика, чим расте потражња – расте и цена", објашњава директор "Прогреса" из Малог Зворника Драган Костјерчевић.

Мањи станови све скупљи, а све их је мање

У Смедереву је до пре три године квадратни метар стана био 900 евра, а сада иде и до 1.600 евра. Мањи станови су скупљи и све их је мање у понуди.

Стеван Баровић из смедеревског предузећа ИТГ напомиње да су цене материјала порасле не само за 10 или 15, већ многи материјали и по 100, чак 200 и 300 одсто.

"Само то је водило даље ка повећању цене рада, ка повећању самих цена услуга коопераната и подизвођача, што је све заједно направило велику разлику у самој цени коштања тог квадрата. Можда је највећи проблем у самом старту, када се купи парцела на којој треба да се гради објекат, решавање самих правно-имовинских проблема, које умеју да потрају и по годину и по две године чак, да би се све то припремило и дошло до саме грађевинске дозволе", наводи Баровић.

Потражња за становима је велика, што доказује и све више кранова по Србији.

Изражен мањак радне снаге

Међутим, стручњаци тврде да постојећа грађевинска оператива није довољна да подмири све, због чега се инвеститори опредељују за увоз радне снаге.

Зејнал Хаџијев, шеф Мисије Међународне организације за миграције у Србији, каже да је приметно да у Србији у последње време бујају различити сектори привреде, међу којима је и грађевина, где је изражен мањак радне снаге.

"Мигранти су у овом случају решење за тај проблем и знамо да су грађевински радници, грађевински инжењери веома тражени. Међутим, да би људи дошли на права радна места и били запошљавани по својим вештинама и знању, послодавци и владе држава које примају мигранте, морају да сарађују са земљама порекла, из којих мигранти долазе, тако да радници који дођу буду добро припремљени и стручни за грађевину", поручује Хаџијев.

Цене станова у Београду варирају од 2.500 евра по ободима, до више од 10.000 евра у „Београду на води“.

Додатни трошкови у већим градовима

Најтраженији станови на тржишту, без обзира на то о ком делу земље је реч, јесу они од око 40 квадратних метара, са једном спаваћом собом. Ипак, знатно се разликују у цени, што зависи од неколико фактора.

Милош Митић, извршни директор агенције за некретнине "Сити експерт", указује да је само земљиште доста скупље на територији Београда, а постоје и други додатни трошкови. Накнаде за градско грађевинско земљиште и остале таксе које иду држави су знатно скупље на територији Београда, Новог Сада и Ниша, него у малим градовима и мањим срединама уопште.

"Што се тиче самих извођача и материјала – да, они су у просеку исти. Градите ли ви у Нишу или у Београду, само то извођење и сами ти материјали коштају мање-више исто. Али, ови претходни трошкови значајно могу да направе разлику и у просеку на територији центра Београда сама локација је 30 одсто укупних трошкова саме градње“, истиче Митић.

У овом периоду је мало захлађење на тржишту, и кад је реч о понуди, и кад је реч о тражњи.

Агенти за некретнине објашњавају да се инвеститори одлучују за квалитетнију градњу и укрупњавање, односно за изградњу популарних кондоминијума који покривају све захтеве модерног купца.