Штицунгoм против нестабилног курса

Константни пораст вредности евра према динару изазива различита тумачења стручњака који предлажу и различита решења, попут терминске куповине девиза.

Како би се трговци заштитили од превеликих курсних разлика, још од прошле године зарачунавају евро и по неколико динара више од званичног курса.

Такав начин зарачунавања курса, по очекиваној већој вредности, зове се "штицунг" и био је доминантан деведесетих година прошлог века у време хиперинфлације.

Уколико продајете робу на почек, и то за динаре, и ту зараду поново после обрта претварате у девизе, очигледно нећете имати исту добит као када је курс стабилан. Поједини велетрговци зато прибегавају скоро заборављеном "штицунгу".

"Добављач диже маржу, наша улазна цена је већа, тако да и је и крајња цена већа и на крају је плаћа купац за неких 5 до 10 процената у последњих месец дана", каже један трговац.

Економисти кажу да је "штицунг" логична последица непрестаног очекивања раста евра, али и да је то у свету примитивна форма познатог алата попут "форворда" и "свопова", који штите од валутних ризика, а којих код нас још нема.

Професор Економског факултета Бошко Живковић рекао је да "за сада не види велику опасност да се догоди масовна употреба тих алата, зато што промене курса значајно не утичу на цене".

"Било би добро када би се ствари привеле реду нормалности, кад би се нормализовала терминска трговина девизама. То је по мом мишљењу и могуће и пожељно", рекао је Шивковић.

У Народној банци препоручују два начина заштите од превеликих курсних осцилација.

Један је да, ако имате приходе у динарима, у динарима се и задужите. Други начин је терминска куповина девиза.

"Ако се договорите са банком да за три месеца треба да купите милион евра јер је то ваше дуговање према иностранству, банка ће вам одредити тај курс на основу тренутног курса евра и на основу разлике у каматним стопама између оне стопе која се плаћа на динаре и оне стопе на евре", рекао је вицегувернер НБС-а Бојан Марковић.

Поједине спекулације да банке наглим купопродајама девиза намерно утичу на курс, стручњаци оповргавају, пре свега што не постоји довољна количина динара која би пресудно утицала на курс као и због чињенице да је готово сва штедња у еврима а не у динарима.