Зашто су разлике у просечним зарадама између централних и периферних београдских општина непремостиве
Просечна плата у априлу у Београду износила је преко 109.000 динара, али се просек по београдским општинама значајно разликује. Kако удаљеност од центра утиче на примања, и зашто су плате на периферији, у Барајеву и Младеновцу, упола ниже него у Старом граду. Економска новинарка и уредница портала Магазин бизнис Радојка Николић у разговору за РТС каже да је тај јаз због величина општина, броја запослених и положаја готово непремостив.
На просечна примања пре свега утиче којим се пословима баве запослени на одређеној општини, али и од броја запослених.
"Све зависи од тога којим се послом баве, којом делатношћу. Када говоримо рецимо о Новом Београду то је општина са највећим бројем становника али и запослених и превазилази по броју запослених у друге три општине заједно. тешко је такмичити се са општином која има 110.000 запослених", каже Радојка Николић.
Нови Београд од спаваонице до престоничког пословног центра
Просек Београда од 109.000 динара гура управо Нови Београд где има пуно запослених у ИТ сектору где рецимо просечна плата једног рачунарског програмера износи 305.000 динара.
"Управо на Новом Београду раде они са највишим примањима, најпре је реч о томе где су лоциране те фирме, јер немају све општине исти третман, нити интересовање страних инвеститора", каже Николићева.
"Нови Београд је ту у предности због доступности саобраћајница и простора за градњу. Страним инвеститорима је битан и пословни простор на који су већ навикли, први је био Ерпорт сити који је изграђен почетком 2000-их, иако је у међувремену саграђено на стотине хиљада квадрата пословног простора, њега и даље нема довољно у Београду", објашњава уредница портала "Магазин бизнис".
Положај који има Београд приступачан је западној Европи и има простора где да се гради.
"Оно што нека општина можете да урадите је да поправи услове живота, али ви не можете да привучете инвеститоре ако нема добре услове за рад и опремљеност коју захтева рад пре свега ИТ-а. Критеријуми су се веома високи последих година", истиче Николић.
Економска новинарка сматра да готово и нема мера које могу да смање разлике међу општинама са најмањим и највећим просечним примањима.
Шта каже статистика, а шта нам открива медијална зарада
Најмање плаћена занимања су у угоститељству са 62.000 динара, следе 64.000 за поправку компјутера и на трећем месту са 65.000 налази се зарада запослених у производњи конфекцијске одеће.
"Тешко је замислити да запослени у угоститељству носе само 62.000 динара или да неко ко поправља компјутере зарађује 64.000 динара. То је очигледно део послова где део зараде најчешће иде на руке", сматра Радојка Николић.
Веома је важно када говоримо о просечним платима да знамо да плате у јавном сектору су у чак веће од просечне плате, док је код предузетника она значајно мања, што опет указује да се део зараде исллаћује на руке.
Медијална зарада показује да више од половине запослених прима минималну зараду, а у Србији је запослено преко 2.880.000 људи, каже уредница портала "Магазин бизнис".
"То је одлична запосленост, али то значи и да више од 1.400.000 запослених прима минималну зараду и та разлика ће се тешко превазићи", рекла је у разговору за РТС Радојка Николић.
Коментари