Грађани све мање користе дозвољени минус

Коришћење лимита по текућим рачунима грађана од септембра прошле године у благом је опадању, изјавила је генерална директорка сектора Народне банке Србије за контролу пословања банака Светлана Госпић.

Објашњење за ту тенденцију је сезонски утицај, објаснила је Госпићева, као што је Нова година, када се троши више од просека са текућих рачуна, а онда се наредниих месеци отплаћују доспеле обавезе.

Део коришћења минуса на текућим рачунима грађана износи око четири до пет одсто укупне кредитне активности банака према становништву, наводе у НБС.

Кредитне картице учествују са око 10 одсто у зајмовима грађанима, рекла је Госпићева и указала да грађани користе око 50 одсто одобрених минуса на текућим рачунима.

Народна банка Србије у циљу едукације грађанима стално скреће пажњу да коришћење минуса на текућим рачунима и кредитних картица треба да представља резервну врсту финансирања, а не дугорочно решење за финансирање животних потреба.

Минуси на текућим рачунима грађана изузетно су скупе банкарске услуге, јер је годишња камата у просеку око 25 до 26 одсто, а распон камата се креће од 23 до чак 40 одсто код неких банака, навела је Госпићева.

Код кредитних картица просечна камата се креће око 20 одсто, а распон камата је од 19 до чак 30 одсто годишње, објашњавају у НБС.

Представник Банке Интеза Светлана Благојевић рекла је да излазе у сусрет грађанима који остају без посла, услед последица кризе, тако што нуде репрограмирање дугова насталих услед прекорачења минуса на текућим рачунима.