Стан, гаража или њива – која инвестиција најбрже враћа уложено

Док се улагање у станове и гараже често сматра сигурном и дугорочном опцијом са редовним приходом од кирије, промет и изнајмљивање пољопривредног земљишта последњих година бележе значајан раст, посебно у Војводини. 

Према речима агроекономског аналитичара Жарка Галетина, улагање у земљиште дугорочно је исплативије од куповине стана или гараже, јер му вредност континуирано расте.

"Производња на земљишту доноси већи профит него издавање стана или гаража", каже Галетин.

Он наглашава да тренд продаје пољопривредног земљишта ради куповине станова није добра идеја, јер се тиме одустаје од ресурса који има сву већу вредност.

"Ако продајете пољопривредно земљиште да бисте купили стан, одричите се ресурса који дугорочно има већу вредност и потенцијал за раст цене", каже он и додаје да производња на њима доноси профит, док је ограничен зарада од кирија, указује Галетин.

Тржиште земљишта испред станова и гаража

Према његовим речима, тржиште земљишта је перспективније од тржишта станова и гаража, и то како у погледу промета, тако и у крајњој линији – цени.

"Производња на земљишту вам доноси много већи профит него сама кирија и закуп стана које ћете дати у издавање. Тако да мислим да је тржиште земљишта много перспективније што се тиче и промета и у крајњој линији цене која може да се од тога постигне", оцењује гост Јутарњег програма.

Интензивна производња као кључ за профит

Галетин истиче да је посебно исплативо улагати у земљиште ако се планира интензивна производња – као што су повртарство, стакленичка и пластична производња. Међутим, упозорава да куповина земље нема смисла ако се она неће обрађивати:

"Земљиште доноси профит само ако се у њега улаже и ако се користи за производњу, а не ако само стоји или се издаје", указује Галетин.

Од винарства до повртарства – шта је исплативије

Према последњим подацима, просечно газдинство у Војводини располаже са око 13 хектара земље, што је близу просека Европске уније. Ипак, кључ профитабилности није само у површини већ у начину производње – интензивни модели као повртарства и стакленичке производње могу донети озбиљан профит.

"То је сасвим довољно за одржавање производње, али успех зависи од модела који се изабере. Ви имате могућност да се бавите екстензивним ратарењем што је у принципу најнеисплативија производња, али и да се бавите интензивном производњом као што је повртарство, стакленичка производња, пластеничка производња, производња под заштићеним условима, производња са заливним системима што се тиче повртарске производње. Тако да у тој интензивној производњи ви апсолутно можете да зарадите сасвим довољно пара", каже Галетин.

Празна њива не доноси добит – само активна производња обезбеђује зараду

На питање у који део Србије би саветовао да се улаже, Галетин одговара да је то пре свега стварних личних афинитета и искуства.

"Не можете уверити човека без искуства у пољопривреди да купи земљу уместо стана. Али свима који имају вољу и интересовање за пољопривредну производњу саветујемо да се опредељује за куповину земљишта, јер вам може донети озбиљан профит ако улажете у то исто земљиште“, наглашава он.

Подсећа да је храна данас на глобалном нивоу позната као један од најважнијих ограничених ресурса.

Указује да празна њива не доноси добит и да само активна производња обезбеђује зараду.

"Земљишту треба приступити као ресурсу који доноси производе, а не само као пасивној имовини која се рентира. Само такав приступ доноси прави профит", закључио је Галетин.