Сукоб у врху америчке технолошке елите – ко шверцује чипове у Кину са јастозима и лажним трудницама

У америчкој технолошкој индустрији избио је жустар и неуобичајен јавни сукоб уочи ступања на снагу нових прописа осмишљених да драстично појачају контролу извоза напредних чипова за вештачку интелигенцију од 15. маја, усвојених недељу дана уочи истека мандата бившег председника Џоа Бајдена.

Док један део техно-елите, попут стартапа "Антропик", поздравља ту меру као нужну за националну безбедност и очување лидерства САД у трци за примат у области ВИ, други предводници индустрије, са гигантом "Енвидијом" на челу, оштро јој се противе, упозоравајући да би претерана ограничења могла угрозити иновације и наштетити америчком бизнису.

Нова ограничења уводе се, за разлику од досадашњег фокуса на Кину, већини земаља у свету.

Антропик: Строжа контрола извоза кључна за просперитет САД

"Антропик", стартап за развој вештачке интелигенције познат по великом језичком моделу Клод (Claude) који добија милијарде долара подршке од "Амазона", залаже се за строжу контролу извоза, што би, међутим, могло да угрози пословање "Енвидије" и приход од продаје чипова у иностранству.

"Очување америчке предности у рачунарској снази путем извозних контрола је од суштинског значаја за националну безбедност и економски просперитет," написали су из "Антропика", који се за обуку својих модела у великој мери ослања управо на хардвер "Енвидије".

У саопштењу тврде да кинеске кријумчарске тактике укључују скривање чипова у "протетичким трудничким стомацима" и "паковање поред живих јастога".

Компанија је алудирала на хапшење жене 2022. године која је у вештачком трудничком "стомаку" носила чипове у Кину и на заплену графичких картица уз пошиљку јастога у Хонгконгу 2023. године.

Енвидија: Америчке компаније не треба да причају бајке, прихватите изазов

"Енвидија" (Nvidia), тржишно највреднија компанија на свету са скоро три и по трилиона долара вредности и водећи амерички произвођач чипова за ВИ, жестоко је реаговала, исмевајући наводе о кријумчарењу чипова у Кину.

"Америчке компаније треба да се фокусирају на иновације и прихвате изазов, уместо да причају бајке о томе како се велика, тешка и осетљива електроника наводно кријумчари у 'вештачким трудничким стомацима' или 'уз живе јастоге'", рекао је портпарол "Енвидије".

У оштром одговору, портпарол "Енвидије" осудио је политику ограничавања конкурентности.

"Кина, са половином светских истраживача у области вештачке интелигенције, има врхунске стручњаке на свим нивоима технологије ВИ. Америка не може манипулисати регулаторима да би победила у области вештачке интелигенције", додаје портпарол.

Шта кажу други главни играчи

Свој глас у расправи дали су раније и други технолошки гиганти, попут "Мајкрософта", "Гугла" и "Open AI", сваки са сопственом перспективом у складу са својим улогом у екосистему вештачке интелигенције.

"Мајкрософт", који широм света гради дата центре засноване на чиповима за ВИ, позвао је на ревизију Бајденовог акта, оценивши да предложени оквир "иде даље него што је потребно" и да неосновано сврстава многе пријатељске земље, попут Швајцарске, Грчке, Пољске, Индије или Израела, у другу категорију, намећући им ограничења и квоте.

"Намерна последица овог приступа биће охрабривање тих држава да потраже инфраструктуру за ВИ другде. А јасно је коме ће морати да се окрену – овакво правило, постаће поклон кинеском сектору вештачке интелигенције, који брзо расте", упозорио је челник "Мајкрософта" Бред Смит.

Сличан став изнео је и "Гугл", који упозорава да би нова правила могла “поткопати економске циљеве у погледу конкурентности“ које тренутна власт прокламује, јер намеће несразмерно велике ограничења америчким провајдерима клауд услуга широм света.

За разлику од "Мајкрософта" и "Гугла", који углавном лобирају за ублажавање ограничења и ширење списка савезничких земаља без квота, став компаније "Open AI", творца модела "ChatGPT" – нешто је нијансиранији.

"Open AI" је предложио администрацији да либерализује извоз хардвера ка већем броју земаља, али да истовремено пооштри контролу над моделима ВИ које развијају ривали из земаља као што је Кина.

Нова правила од 15. маја – како САД деле свет и да ли ће Трамп нешто променити

Нова ограничења извоза чипова, усвојена још у време бившег председника Џоа Бајдена као "Оквир за ширење вештачке интелигенције" (Framework for Artificial Intelligence Diffusion), ступају на снагу 15. маја.

Према новој регулативи, уводи се строг систем ограничења: све земље света сврстане су у три категорије са различитим степеном приступа америчким чиповима потребним за развој ВИ, али и моделима вештачке интелигенције, тј. њиховим параметрима.

У првом нивоу је 17 кључних савезничких земаља којима је и даље дозвољен неограничен увоз најмоћнијих хардверских компоненти. Други ниво обухвата око 120 држава, међу којима су на пример Мексико и Португалија, које годишње могу да набаве само ограничен број напредних чипова. Најстрожи трећи ниво чине земље означене као безбедносни ризик, попут Кине, Русије, Ирана и Северне Кореје, које су потпуно блокиране у покушајима да добију америчке чипове за ВИ или опрему која је повезана са њима.

Поред хардвера, правило предвиђа и контролу извоза одређених модела ВИ и њихових параметара, да би се најсофистициранији модели и рачунарска моћ задржали у оквиру САД и њихових савезника, далеко од Кине и других потенцијално непријатељских држава.

Meђутим, администрација Доналда Трампа наводно ради на изменама ограничења. Извори Ројтерса откривају да се у Белој кући разматра замена система поделе земаља на категорије билатералним споразумима – што би чипове претворило у преговарачки адут у трговинским договорима.

С обзиром на супротстављене интересе, исход препуцавања у врху Силицијумске долине и Вашингтона остаје неизвестан.

Да ли ће нова правила у коначној верзији бити претворена у оружје технолошког хладног рата за обуздавање успона Кине у развоју ВИ, или ће под притиском бизниса бити разводњен како би се заштитила комерцијална доминација америчких компанија, питање је које ће у наредном периоду помно пратити и инвеститори и владе широм света.