Гас као геополитичко питање - колико ће за Србију значити проширење складишта у Банатском двору

Проширивање складишта би требало да буде завршено до краја идуће године. Да ли ће након тога Србија бити безбедна од несташица гаса?

Војслав Вулетић из Удружења за гас рекао је да је још 90-их година било планирано да се Банатски двор направи да буде позивно складиште, међутим, тих година уведене су санкције, и ми смо морали да експлоатишемо то лежиште, односно како кажу рудари, оно је заводњено, смањен је притисак, смањена је количина и вода је ушла у лежиште.

Према његовим речима, сада лежиште има проблем како да се та вода потисне.

"Она се лагано потискује, међутим, да ли ће моћи да буду за годину дана двоструки капацитет - од садашњих 400 милиона на 800 милиона, сумњам. Мислим да би то можда могло да буде до 2030. године, јер се та вода лагано, лагано потискује“, каже Вулетић.

Истиче да су подземна складишта веома важна у гасоводном систему било које земље и било ког система.

Отклоњене препреке

Јасна Петровић-Стојановић, уредницом економске рубрике у листу "Политика“ каже да се нада да су сада дефинитивно отклоњени све препреке за повећање капацитета и истиче да је најважније да се пројекат заврши у року до 2026. године.

"Битно је да у том тренутку кад будемо напунили Банатски двор до тих 750 милиона кубика, више нећемо имати потребу да изнајмљујемо складишта ни у Мађарској, нити било где. Значи тај новац ћемо чувати за куповину новог гаса, за ширење гасификације и за неке друге приоритетније ствари“, објаснила је Петровић Стојановић.

На констатацију да су европска складишта гаса испражњена, Вулетић каже да Европа има око 150 милијарди капацитета подземних складишта у разним земљама, а највише у Украјини, Немачкој, Француској, Холандији.

"Међутим, разлог што су она испражњена је зима која је потрошила доста гаса, а нов гас није ушао због тога што је гасовод Северни ток уништен и истовремено гасовод преко Украјине је престао да снабдева Европу“, навео је Вулетић.

Петровић Стојановић је рекла да одређујемо цену гаса за 9 месеци у односу на цену нафте.

"Имали смо срећу да је у последњих месеци цена нафте била подношљива, а имали смо ситуацију да је у почетку године била нешто више, а ових дана, после доласка Трампа, пала је на скоро 60 долара за барел. Тако да ће се то укалкулисати у ту нову цену. Нама уговор истиче 30. маја. и требало би, колико је Душан Бајатовић рекао, да се направи нови десетогодишњи уговор са Москвом“, навела је саговорница РТС-а истичући да не би требало да када имамо своје складиште да то повећава цену, већ напротив.

Додала је да се складиштење увек доста плаћало, зато је била непопуларна гасификација у Србији. Међутим, како каже од тренутка кад добијамо и Турски ток и сада пунимо Банатски двор, а ако се постигне и десетогодишњи уговор са Путином, то ће бити добро и усклађиваће се и цене.

Напоменула је да да подер турског тока имамо гас и из Азербејџана који покрива трећину потреба, али гро приче је и даље руски гас и Турски ток, а Банатски двор је исто толико важан колико је био важан и Турски ток када је завршен.

Са констатацијом да је руски гас најзначајнији за наше подручје сложио се и Вулетић.

"Ове количине које добијамо од Азербејџана су симболичне у односу на оно што добијамо од Руса. Ако требало би диверсификација сваког гаса, нафте и било ког енергента је важна, али мислим да у овом тренутку и у догледно време, осим руског гаса, тешко да бисмо могли да се ослањамо на неки други“, нагласио је Вулетић.

О америчком гасу и санкцијама НИС-у

Говорећи о предлогу да се купује амерички гас, Петровић Стојановић, каже да је он далеко од нас и да немамо техничке услове за претакање, а трошкови би били врло високи.

На питање да ли је Србија енергетски безбедна, Вулетић каже да је гас постао геополитичко питање – од четири цеви Северног тока, једна је апсолутно у функцији, може да се користи, али се не користи.

"Зашто се не користи, знају они који су одлучили да се она не користи. Што се тиче Србије, овај Турски ток или Балкански ток, како га зову, је веома добар, квалитетан и у потпуности задовољава све наше потребе. Не само то, градиће се паралелно још један исти овакав гасовод и он ће снабдевати Бугарску, Мађарску, Србију, Словачку, Аустрију и чак ићи до Италије“, каже Вулетић.

Подсећа да је некада постојао пројекат гасовода Јужни ток, који је миниран, који је требало да снабдева гасом целу јужну и централну Европу.

После два одлагања америчких санкција НИС-у, саговорница РТС сматра да ћемо још једном 28. априла добити одлагање санкција.

Вулетић оцењује такође као добар потез куповину већинског дела НИС-а од Руса, који су како истиче доста уложили у ту компанију.

"Мислим да ће он и даље да се развија, да ће и даље да буде највећи пунилац буџета Републике Србије, да ништа неће да му се деси, да ће да ради све боље и боље“, каже Вулетић.