Пензиони фондови "на нули"

Приватни пензијски фондови, које и закон обавезује да улажу у сигурно, већ на првој аукцији, купили су готово 20 одсто нове серије државних записа. Њихове инвестиционе јединице благо расту, после великог пада у прошлој години.

У Србији је 150 хиљада улагача у пензионе фондове прошло боље од оних који су улагали у инвестиционе.

Улози, поверени инвестиционим фондовима, најчешће су преполовљени, док се у пензионим одржавају око почетне вредности, са изузетком једног чија је јединица скочила готово 30 одсто.

Иако је идеја приватних пензијских фондова стално улагање и умешан обрт новца, најбоље су прошли они који нису много експериментисали, већ су поверен новац орочили код банака.

"Циљ друштава за управљање фондовима није да улажу банкарске депозите, али ово је заиста једна тешка ситуација поготово у земљи као што је наша када ви на тржишту немате довољно финансијских инструмената", каже директорка "Рајфајзен футре фонда" Снежана Ристановић.

Фондови су раније тражили законске измене које би им дозволиле да више новца улажу у акције, сада се слажу да је Народна банка добро урадила што то није дозволила, јер је индекс најпродаванијих акција на берзи у прошлој години пао чак 75 одсто, док је пад фондекса, заједничког индекса пензионих фондова, био 10 пута мањи.

"Као супервизор нисмо ту да правимо попусте, да релаксирамо облике улагања на уштрб квалитета улагања, јер онда зиста не можемо обезбедити што је циљ свих грађана, а то је сигурност њихове имовине", рекла је вицегувернерка НБС Мира Ерић Јовић.

У фондовима се сада залажу за законско повећање улагања у банкарске депозите. Од државе очекују и да подстакне издавање квалитетних хартија од вредности, попут општинских обвезница у које би најрадије улагали поверени новац.

Са великим очекивањима на наше тржиште су дошла чак три словеначка фонда.

Милош Шкрбић из "Гарант пензијског фонда" каже да се Србија представља као земља која омогућава "некакво напредовање". Она је три-четири пута већа од Словеније и Шкрбић очекује за девет година бољи резултат него у Словенији.

Од 10 пензијских фондова код нас, само су три на добитку. Када би неки од улагача у "Рајфајзен фонд" сада намирио 53 године, колико је неопходно да постане пензионер, имао би највећу добит 11,5 одсто, у "Гарант фонду" 3,3 а у "Делта ђенералију" 2,3 одсто. У осталим фондовима се не би овајдили.

Ипак, ово је дугорочно улагање а наши фондови су имали пех да се већ у другој години постојања суоче са глобалном финансијском кризом.