Србија постаје увозник меса

Цена товљеника је преполовљена па проивођачи меса у Србији поново остају без зараде. Све је више празних обора. Земљорадници дижу руке од производње свињског меса и распродају крмаче.

Стручњаци упозоравају да од некадашњег извозника постајемо полако али сигурно увозник меса. Само прошле године за увоз свињског меса утрошено је 14 милиона долара.

У војвођанским селима мало је оних који могу као некада да понуде више стотина товљеника.

"Имао сам у оборима 200-300 свиња, сада имам тридесетак комада и не могу да их продам јер је цена од 70 до 80 динара. Нико ништа не купује, а они увозе месо", рекао је Живко Милетић из Сурчина.

Према подацима Привредне коморе Србије, прошле године је 340.000 сеоских домаћинстава производило свињско месо, у просеку по седам товљеника. Пре велике кризе 2007. године било је стотинак хиљада произвођача више.

Заустављање пражњења обора

У последњих 20 година производња меса смањена је са 550.000 на 460.000 тона. Још је опасније што се знатно смањује број крмача и назимица. Пре десет година било их је 887.000, пре три 550.000, а прошле 467.000 комада.

Да би се зауставило даље пражњење обора, произвођачи упозоравају да цена живе мере не сме да падне испод 120 динара по килограму. За одржавање производње, потребни су и повољни кредити, али је најважнији сигуран пласман, односно могућност извоза меса.

Рајко Латиновић из ПКБ "ИМЕС" из Падинске Скеле рекао је да су произвођачи у додатно неповољним условима јер не могу рачунати на извоз свињског меса у земље Европске уније, који је забрањен због организационих разлога и вакцинације.

У Управи за ветерину очекују да ће наредне године престати вакцинација свиња, па би извоз свињског меса био могућ за годину или две.

Од производње свињског меса може добро и да се заради, као на пример у Данској, где годишње одгаје 30 милиона свиња што је десет пута више него у Србији, од извоза тог меса и прерађевина они зараде и до пет милијарди евра.