Куповна моћ ипак расте

Анализе Министарства трговине показале су да је куповна моћ у фебруару повољнија у односу на јануар, као и да просечна нето зарада није у целости покрила просечну потрошачку корпу, али јесте минималну због повећања износа просечне нето зараде у односу на износ корпи.

За просечну корпу, која је износила 35.649 динара, требало је издвојити 1,15 просечних зарада од 31.121 динар, а за покриће минималне, која је била 22.567 динара било је потребно 0,73 просечне зараде.

У односу на претходни месец, просечна корпа већа је за 774 динара а минимална је већа за 571 динар, што чини повећање од 1,02 одсто, за обе корпе.

Под утицајем сезоне, структура обе потрошачке корпе остала је непромењена, тако су из обе искључени спанаћ, паприка и грожђе, уз парадајз у просечној, а укључен конзервисани краставац, само у просечној.

Истовремено, повећана је количина пасуља и слатког купуса, уз шаргарепу у минималној, односно кромпир, цвеклу, банане и очишћене орахе у просечној. У обе корпе повећана је количина поморанџи, смањена количина јабука, док је у просечној повећана количина јунећег меса, док је количина поврћа и прерађевина од поврћа остала непромењена.

Цене на мало и трошкови живота у фебруару повећане су за 0,4 одсто. Забележен је раст цена становања, воде, гаса и других горива, као и цене одеће и обуће, док се у делу намештаја и покућства и текућег одржавања бележи раст од 0,5 одсто. Комуникације и ПТТ услуге задржале су ниво цена из јануара.

Фебруарски раст потрошачких цена, условљен је повећањем цена хране и безалкохолних пића, на које се односи скоро једна петина месечног раста цена.

Значајна повећања цена, евидентирана су код конзервисане рибе, биљне и животињске масти, воћа, поврћа, конзервисаног и прерађеног поврћа, прерађеног воћа, чоколаде, кондиторских производа, осталих прехрамбених производа, зачина и кафе.

Фебруарско поскупљење

Фебруарски ниво цена индустријско- непрехрамбених производа је условљен и повећањем цена основних деривата нафте, који су у односу на децембар повећани за 4,99 одсто. При томе су издаци за храну и пиће повећани у просечној потрошачкој корпи за 235,06 динара (1,01 одсто), а у минималној потрошачкој корпи за 134,85 динара (такође 1,01 одсто).

Услуге су у просечној корпи поскупеле за 511 динара или за 1,06 одсто, а у минималној за 422,32 динара, или сито за 1,06 одсто.

На трошкове живота највише су утицали повећани издаци за комунално-стамбене услуге. Забележена су значајна повећања цена градског превоза и то појединачне карте за превоз путника аутобусом за 23,5 одсто и претплатне месечне карте за 24,5 одсто.

У Београду је повећана цена појединачне карте за 25,8 одсто, а претплатне за 38 одсто, док су у осталим градовима те цене мировале.

Посматрано по градовима, у фебруару је куповна моћ изнад просека Републике, мерена кроз обе потрошачке корпе, регистрована у Београду, Панчеву, Новом Саду, Смедереву и Зрењанину.

У свим градовима који се статистички прате, просечна месечна зарада покрила је минималну потрошачку корпу, а у Београду, Панчеву, Новом Саду, Смедереву и Зрењанину и просечну потрошачку корпу.