У залагаоницу уместо у банку

После више од сто година, у Ситију, финансијском срцу Лондона, отворена је нова залагаоница. Смештена је уз елитне банке, које су, због кризе, особљу укинуле бонусе. Били Бојтон ради у инвестиционој банци и залаже ручни часовник.

"Ово ми је најбржи начин да дођем до готовине. Ако узмем кеш са кредитне картице, камата је осамнаест одсто, што је много", рекао је банкарски службеник.

На поновну популарност залагаоница утицала је све мања спремност банака да дају позајмице.

Залагање је алтернатива за краткорочне кредите. Залагаоница зарачунава камату од шест одсто, а клијенти имају шест месеци да откупе заложени предмет. Уколико то не учине, он се продаје.

"Морам добро да проучим овај Картије часовник да се уверим да није копија. Његова цена у продавницама је око четири хиљаде евра. Ја сам спреман да за њега клијенту дам позајмицу од хиљаду евра", каже власник залагаонице Мајкл Џулијан.

Кроз историју су залагаонице сматране за злосрећна места и прибежиште сиромашних у градским четвртима на лошем гласу. Оне се, међутим, ослобађају тог, како кажу Британци, дикенсовског имиџа.

"Ако сте сувише поносни да бисте дошли у залагаоницу, онда не живите у реалном свету. Не мислим да је ико сувише отмен или сувише поносан кад га уздрма економска криза", каже аналитичар Дејвид Бјуик.

Пракса залагања накита и других вредности стара је више од три хиљаде година. Потиче из Кине. Предање каже да је и путовање Кристифора Колумба финансирано заложеним накитом шпанске краљице Изабеле.

Процват су доживеле у Италији у петнаестом веку док је владала породица Медичи. Тада су најпожељнија роба биле уметничке слике.