Кризни план и за Шпанију

Главобоља коју грчка дужничка криза представља за Европску унију ће бити ситница у поређењу са проблемима које је чекају ако слична судбина задеси неку већу земљу чланицу, попут Шпаније, оценила је агенција Ројтерс у анализи, базираној на изјавама аналитичара.

Шпанија има стопу незапослености од готово 20 одсто, велики буџетски дефицит, значајно задужен приватни сектор и слабе изгледе за раст, што би могло да учини задуженост те земље метом за шпекулације, уколико проблеми Атине постану "заразни" за еврозону.

Немогућност Грчке да врати дугове би повећала притисак на евро, али би штета вероватно била ограничена, јер та држава доприноси бруто домаћем производу (БДП) шеснаесточлане еврозоне са мање од три одсто.

Шпанска дужничка криза би, међутим, била много већи проблем за ЕУ, зато што је привреда те земље четврта по величини у еврозони и доприноси њеном укупном БДП-у са готово 12 одсто.

"Унији би велику главобољу задало кад би се криза проширила са Грчке на Португал, зато што би следећа земља на реду вероватно била Шпанија. То би представљало много већи проблем за еврозону у целини и било би га много теже решити", оценила је аналитичарка бриселског Центра за европске политичке студије Чинција Алчиди.

ЕУ припрема кризни фонд

Чланице ЕУ нису обећале никакву новчану помоћ Грчкој али, имајући на уму да се криза може проширити и на државе попут Шпаније, оне сада разматрају идеју оснивања Европског монетарног фонда који би нудио помоћ у евентуалним будућим кризама. Међутим, чак и такав фонд би имао потешкоћа у случају Шпаније, указују аналитичари.

"Кад је реч о Шпанији, износ неопходних средстава би био много већи него у случају Грчке и веома је тешко замислити како би они могли да обезбеде толика средства", изјавио је Жолт Дарваш из истраживачке агенције "Бригел" са седиштем у Бриселу.

Проблеми Шпаније су у великој мери изазвани пуцањем "мехура некретнина", што је погодило сектор грађевинарства од којег је привреда постала превише зависна, па су многи људи и компаније завршили у великим дуговима.

Шпански однос дуга према БДП-у је и даље испод границе ЕУ од 60 одсто и значајно је нижи од грчког, па се очекује да ће та земља имати веома мало или нимало проблема у краткорочном сервисирању дуга.

С друге стране, буџетски дефицит Шпаније је прошле године порастао на 11,4 одсто БДП-а и економисти доводе у питање да ли Мадрид може да испуни прогнозу привредног раста до 2013. године од 1,5 одсто.

Много тога зависи од способности или воље владе премијера Хосеа Луиса Родригеса Сапатера да примени мере штедње и изврши реформе у циљу подстицаја раста, повећања продуктивности на тржишту рада и смањења трошкова пословања.