Опасност од блокаде тржишта пшенице

У Београду је основано Удружење за унапређење производње и извоза жита под називом "Жита Србије", ради заступања интереса својих чланова код државних органа и привредних асоцијација.

Вукосав Саковић, директор Фонда за жито рекао је да је то удружење основано и због усаглашавања годишњих планова и програма производње, извоза и увоза жита.

Удружење има за циљ има и унапређење производње у обиму и квалитету, а посебан нагласак биће на повећању извоза, јер је он "вентил који нашој пољопривреди дозвољава да произведе више него што је овом малом и скученом тржишту потребно и буде корак напред који ће водити пољопривреду у бољу будућност", истакао је Саковић.

"Жита Србије" су формирана као последица односа према домаћој пољопривреди у којој су се нагомилали огромни проблеми, казао је Саковић.

На првом састанку новооснованог удружења, у коме су заступљени сви из репроланца - произвођачи, складиштари, извозници  разматран је проблем нове жетве и стање на тржишту пшенице, као и проблеми који нас могу ускоро очекивати, уколико се ништа не буде предузело, рекао је Саковић.

Саковић је објаснио да у овом тренутку на домаћем тржишту има око 500.000 тона пшенице изнад домаћих потреба из прошлогодишњег рода и додао да ћемо, уз просечан род који у задњих 10 година износи 3,5 тоне по хектару, "имати род преко два милиона тона", што значи нови вишак од око 700.000 тона.

То је укупно 1,2 милиона тона вишка у самој жетви, прецизирао је он и оценио да постоји објективна опасност блокаде тржишта пшенице, као и да произвођачи неће имати коме да је продају.

Млинари незаинтересовани за куповину

Саковић је објаснио да су велики млинари прошле године у жетви плаћали пшеницу по 16 динара за килограм и направили себи резерве, а онда је због пада цене пшенице, дошло до губитка јер су брашно продавали по сличној цени као што су пшеницу плаћали.

"Због тога су они пред ову жетву много опрезнији и најављују да нису заинтересовани за куповину, што значи да наши произвођачи неће имати коме да продају", истакао је Саковић.

Према његовим речима, произвођачи због тога са нестрпљењем очекују потез државе која би преко Дирекције за робне резерве могла да интервенише и учини тржиште активним тиме што би се укључила у откуп пшенице.

Саковић је казао да ће Удружење предложити надлежним министарствима да Дирекција наменски прода око 100.000 тона пшенице искључиво намењену за извоз и да та средства искористи у време жетве за куповину нових количина.

Влади и надлежном министарству такође ће бити предложено да, због очувања цене кукуруза, која је у последњих неколико дана почела нагло да расте, а и због обезбеђења нових извора средстава за куповину пшенице, прода током маја и 100.000 тона кукуруза.

Саковић је указао да ће бити предложено да и та средства буду намењена за куповину пшенице у јуну када буде жетва и додао да би куповином око 200.000 тона у самој жетви, тржиште могло да заживи.

Потребан подстицај извоза пшенице

Према његовим речима, да би комплетна ситуација на тржишту пшенице била решена неопходно је и да се нађу средства за извозни подстицај пшенице, који је укинут пре шест година.

Када је реч о извозу, поред Македоније, могло би се рачунати на тржиште Медитерана и Блиског истока, казао је Саковић, али и додао да Србија ту има изразито јаку конкуренцију Русије и Украјине, а делимично и Бугарске.

"Србија има потенцијале, али мора се пуно тога урадити, истакао је он и указао да се то пре свега односи на унапређење просечног приноса, као и довођење српских произвођача у равноправан положај са произвођачима у Хрватској, Мађарској и Румунији.

"Ако српски произвођачи раде под истим условима као и произвођачи у тим земљама, онда свакако не могу заостајати ни у просечним приносима, а нити имати неповољније цене", истакнуто поводом оснивања "Жита Србије".