Намиривање дугова робном разменом

Највећи проблем српске економије тренутно је неликвидност, односно немогућност предузећа да наплате или исплате преузету робу и услуге.

Око 60 хиљада фирми већ је у блокади, а од скоро пола милијарде евра захтева за кредите за ликвидност, само неколико банака одобрило је фирмама око 160 милиона евра.

Многа предузећа која нису у могућности да своја потраживања реше новцем, настоје да међусобна дуговања регулишу у роби. У времену када узајамна дуговања расту, натурална размена је добар начин да се она умање, и то према закону о облигационим односима.

Привредни саветник Андрија Јовичић, међутим, објашњава да, уколико је блокаду извршила Пореска управа, не постоји могућност да се плаћање изврши ни компензацијама између предузећа.

Предузећу "Путеви Ужице" инвеститори дугују милијарду и двеста милиона динара, и без обзира што није у блокади, ове године неће моћи да запосли 350 сезонских радника.

"Тај дуг се негативно одражава на пословање јер су све кредитне линије од банака заузете и не можемо више узимати кредите, а од пре месец дана нам Нафтна индустрија Србије наплаћује енергенте авансно", објашњава директор тог предузећа Милан Бојовић.

Ужичким путарима остаје да закуцају на врата банака и потраже јефтиније субвенционисане кредите за ликвидност, јер су до сада на динар кредита издвајали динар и осамдесет пара за камате и гаранције.

Секретар Удружења банака Верољуб Дугалић објашњава да то што су кредити повољнији не значи да ће их фирме лакше добити, јер постоје стандарди по којима банке одобравају кредите, било да су стандардни или субвенционисани.

"Када би било другачије банке би угрозиле сигурност пласмана и своју позицију", изјавио је Дугалић.

Следећи строгу банкарску политику, неке банке попут "Комерцијалне", "Интезе" и "Прокредит банке"  имале су разумевања за клијенте. Те банке је похвалио министар Млађан Динкић, док је осталима препоручио да се више укључе у кредитирање неликвидности.

"Мислим да би требало да их натерамо да повуку новац из својих централа и на тај начин помогну српску привреду. Уколико не, савет је да се клијенти пребаце у ове банке које дају кредите", рекао је министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић.

Влада намерава да за субвенционисање камата издвоји сваки девети динар у буџету, како би се спречио талас банкротства, а већ у мају, организује и пребијање дуговања кроз такозвану мултилатералну компензацију.