Енергетска криза

Уколико би сада престала да се увози нафта, у Србији би тог енергента било довољно за 16 дана.

Земље Европске Уније морају да имају резерве за најмање три месеца, а у Америци и Јапану те резерве су довољне за пола године.

Надлежни кажу да су обавезне резерве увећане неколико пута у последњој години.

Директор Дирекције за робне резерве, Слободан Дамјановић каже да Влада одлучује на који начин се интервенише у таквим ситуацијама.

"Слажем се да је 16 дана мало, мада је то више него седам дана, а са друге стране, стране, деведесетодневне потребе које би ми требало да испунимо, на неки начин нас обавезују до уласка у Европску унију,"  каже Дамјановић.

Влада Србије до сада није ништа конкренто урадила како би се припремила за несташицу нафте и ценовни удар.

У министарству енергетике кажу да је припремљен закон о рационалној употреби енергије јер је Србија међу највећим расипницима енергената.

Помоћник министра енергетике Владан Карамарковић, каже за РТС да ће се нафта све више трошити и да потрошња мора бити рационалнија.

"Нужно је спровођење мера енергетске ефикасности, која ће значајно допринети управо смањењу тог енергетског интензитета", напомиње Карамарковић.

Како би одговориле на високе цене нафте и могућу енергетску кризу, земље спороводе различите мере, па је тако Словачка замрзла цене енергената за социјално угрожено становништво и мале привреднике.

Хрватска Влада је недавним планом интервенције предвидела ограничење вожење аутомобила, бродова, авиона, или чак вожњу пар-непар као у време комунизма.

И наши стручњаци сматрају да је крајње време за конкретне мере.

Зорана Михајловић-Милановић, стручњак за енергетику, каже да потребно је смањити потрошњу, делити летке и створити веће резерве.

"Мора да постоји један општи правилник за све ако Влада одлучи да смањи порошњу" каже Милановићка.

"Друга мера би била смањење акциза у цени деривата, али ни то не би било решење на дуги рок, јер ће цена нафте и даље скакати а буџет не може толико да трпи", објашњава Милановићка.

На пумпама у 29 земаља Европе почели су да деле упутство како да се уштеди гориво, и како да се смањи потрошња са 7 на 5 литара на 100 пређених километра, чиме би се уштедело најмање 500 евра годишње.

У Србији таквих иницијатива нема.

Директор компаније Петробарт АВИА, Александар Милеуснић каже, да смањење потрошње "треба да буде интерес свих нас, и свима нам је стало да макроекономска сигурност не буде угрожена".

У Јапану о штедњи нафте брину и саме компаније, па тако једна од њих, јестиво уље употребљено у кафетеријама прерађује у биодизел, који потом користе њихова возила.

Аналитичари, и то они оптимистичнији, процењују да ће цена барела са садашњих 146 до краја године скочити на 200 долара.