Браните цене, а не курс

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је да главни задатак НБС није одбрана курса, већ стабилност цена.

"Остајем при ставу да је најбоље да средства узета од ММФ-а стоје у девизним резервама и надам се да ће се, ипак, чути глас разума, који упозорава да се сви кредити морају вратити", поручио је Јелашић у интервјуу данашњим "Новостима".

Гувернер је рекао да се ове године очекују инвестиције око 1,4 милијарде евра.

"НБС не сноси главну одговорност због слабљења динара, али очигледно многима одговара да буде дежурни кривац", рекао је Јелашић поводом оптужби да је главни кривац за лош живот у Србији, јер штеди девизне резерве уместо да беспоштедно брани динара.

Јелашић тврди да га то не узнемирава много, јер велики део тих критика доживљава као признање да свој посао добро ради.

"Али, стрпљив сам човек. Доћи ће дан када ће и економисти и привредници и обични грађани увидети да се стандард и куповна моћ не могу градити на кредитима и приватизационим приходима и да у највећој мери зависе од инфлације, а не од курса", рекао је гувернер.

Инфлација на годишњем нивоу у фебруару испод 4 одсто

Јелашић је подсетио да је инфлација у фебруару, у односу на исти месец прошле године, на годишњем нивоу била испод четири одсто, иако је динар у последњих годину и по депресирао 25 одсто.

"За моју личну и популарност НБС не би било ништа лакше него да у одбрану курса "профућкамо" пола милијарде евра и то позајмљених средстава које ћемо једног дана морати да вратимо. Очито овде НБС квари забаву, јер позајмљена средства не жели да потроши", истакао је Јелашић.

Гувернер је рекао да снага динара зависи од страних директних инвестиција, извоза, задуживања у иностранству и макроекономске политике, а ту, пре свега, мисли на домаћу потрошњу, односно висину пензија и плата.

"Шта ће се догађати са курсом пре свега зависи од тога у којој мери ћемо поштовати програм договорен с ММФ-ом", нагласио је Јелашић.

"Преузели смо обавезу да ћемо до 2015. смањити удео зарада у БДП са 13 на 10 одсто, а пензија са 10 на осам одсто. Опасно би било уколико сада скренемо са тог пута", упозорио је он.

Експлицитно интервенисање би, упозорио је он, привремено ојачало динар, али би напунило џепове шпекулантима, смањило девизне резерве и покренуло још већу шпекулацију против динара.

Јелашић је рекао да једино што би приморало НБС да јаче интервенише је то да одређени ниво курса угрози постизање нашег основног циља, а то је инфлација од шест одсто до краја године и додао да не би желео да лицитира који би то ниво курса био.

Јелашић: Курс не клизи у катастрофу

Јелашић је демантовао тврдње да курс клизи у катастрофу: "Ни речи нема о катастрофи, пошто о таквим сценаријима искључиво причају они који су се нашли на брисаном простору, па иду од политичара до политичара и тобоже брину о животном стандарду грађана, а, у ствари, само желе да заштите своје високе марже о којима би у тржишним условима могло само да се сања.

За последња два месеца мање су флуктуације курса него у истом периоду лане, додао је Јелашић и истакао да курс не може да клизи у катастрофу ако су, као што је сада случај, девизне резерве 10,5 милијарди евра и иза сваког динара стоје три динара у девизама.

Јелашић сматра да више није одржива формула: задуживаћемо се, па ћемо продати неко велико преузеће и обезбедити пар месеци лепог живота: "Зато се сада ударамо у главу и питамо: где је нестало 13 милијарди евра приватизационих прихода у последњих девет година".

Следеће "подвлачење црте" у реализацији договора с ММФ-ом биће у мају.

"Тек нас тада очекује коначна одлука у вези са зарадама и пензијама. Један сам од кључних заговорника да Србији више новца не треба. Више новца од ММФ-а просто значи већи притисак на НБС да се троши позајмљено. Надам се да смо подвукли црту и да новог задуживања неће бити", истакао је он.

Јелашић је казао да банке могу да смање обавезну резерву са 38 на 25 одсто за кредите у девизама, ако буду више кредитирале, прикупљале више штедње и повећале задуживање у иностранству.

"У следећих 12 месеци то ће важити само за банке које буду подржавале кредите из владиног програма. За остале ће смањење почети да важи од фебруара 2011. Надам се и да ће смањење обавезне резерве допринети да банке почну да спуштају камате", рекао је гувернер НБС.

Јелашић је подсетио да је укупан јавни дуг око 10 милијарди евра, а задуженост грађана 4,3 милијарде.

"Међутим, брзина задуживања је оно што забрињава. Прошле године је износ новог дуга био неколико пута већи од капиталних инвестиција, што је најбољи доказ да новац нисмо узели да нешто саградимо, већ да га "поједемо и попијемо", упозорио је Јелашић.