Читај ми!

Пшеница превремено родила, квалитет и принос зрна нису значајније угрожени

Жетва пшенице почела је чак три недеље раније па стручњаци кажу да ће то, иако не значајно, окрњити принос и квалитет рода. Климатске промене направиле су проблем и нашим конкурентима Француској и Немачкој, а у Украјини се предвиђа чак 30 одсто мањи род пшенице, каже агроекономски аналитичар Жарко Галетин. Сматра да ће са одмицањем жетве, расти откупна цена која тренутно износи 23 динара по килограму.

Иако смо протеклих година достигли европски принос од преко пет тона пшенице по хектару, ове године се због преране вегетације и мање посејаних површина не можемо надати резултату од прошле године, када смо пожњели три и по милиона тона пшенице.

"Ако могу да се изразим метафорично, што се пшенице тиче имамо један превремени порођај. Када се вама скрати период вегетације која траје 250 до 255 дана на неких 230, то свакако мора имати последице. С обзиром на то да смо посејали мање површине под пшеницом него прошле године, производни резултат би могао да буде ту негде између два запета седам и три милиона тона", каже за РТС агроекономски аналитичар Жарко Галетин.

Иако су извозници изашли са подацима да на лагеру имамо милион и по тона непродате пшенице прошлогодишњег рода, Галетин каже да у Србији нема прецизних података о томе, али да он не верује да нам је остало мање од милион тона лањског зрна.

Додаје и да су извозници генератор стабилности и ликвидности целог сектора те да их треба уважавати.

Ове године без тржишног нонсенса

Галетин сматра да ће откупна цена пшенице која тренутно износи око 23 динара по килограму расти, те да нам се неће десити прошлогодишња ситуација када је после жетве вредност пшенице почела да пада.

"Ми смо прошле године имали један апсолутни нонсенс да нам је цена у жетви практично била највиша цена у току сезоне. Имали смо између 23 до 23,5 динара по килограму. И са том ценом сада ми поновно стартујемо ове године што је врло интересантно. Обично у време жетве цена под притиском велике понуде буде најнижа, а у касним периодима достижете неке сезонске пикове. Ја очекујем да се ове године вратимо у ону парадигму тржишну коју пшеница има, да је у време жетве цена најнижа, а да ће касније та цена почети да расте. Колико, не бих се у овом тренутку усудио да кажем, има много фактора који утичу, и логистичке природе и  геополитичке", каже Галетин.

Констанца поново проточни бојлер, украјинско жито нас неће затрпати

Климатске промене погодиле су и наше главне конкуренте у производњи жита, Француску и Немачку. На руку нам иде и ситуација у румунској луци Констанца, која је како каже Галетин, поново постала "проточни бојлер" за житарице. Каже и то да је проблем са јефтиним украјинским житом које је обарало цену европским произвођачима решен.

"Решено је на онај или онај начин. Да сада не улазимо у те приче око протеста земаља Европске уније због дампинг цена украјинске пшенице. Изнад свега, Украјина има један озбиљан подбачај у приносу пшенице, који се цени на неких 30 одсто тако да неће бити те неке велике хиперпродукције и неке велике конкуренције у том количинском смислу", рекао је Галетин.

Последње деценије смо преполовили потрошњу хлеба

До сада је важило да нам је за домаће потребе потребно око милион и по тона пшенице. Међутим, потрошња хлебног жита из године у годину пада.

На питање да ли смо променили навике и да ли се квалитетније хранимо или је пад потрошње последица пада броја становника, Галетин каже да је разлог у томе што једемо више протеина из меса и млека.

"То је врло интересантан податак. До пре десетак година ми смо имали потрошњу од чак 101 килограм хлеба по глави становника. Данас имамо 51 килограм потрошње. Становништво се опредељује за храну бољег квалитета. Једемо више протеинску храну, месо, млеко, па је зато мања потрошња хлеба. Примећен је и пад потрошње пекарских производа", рекао је Галетин уз наду да ће потрошња пшенице и у Србији као и у неким деловима света почети да расте због пораста броја становника.

недеља, 14. јул 2024.
34° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару