Да ли је Србија спремна за месо из лабораторије

Aналитичар и уредник платформе Пољопривредне новости, агроном Милош Стојановић, каже да се заменски производи за месо и даље углавном праве од биљака и да је производња меса у лабораторијама на дугом штапу. Сматра да "вештачко месо" домаћи пољопривредници као ни потрошачи неће олако прихватити, рекао је Стојановић.

Једна од највећих светских прехрамбених компанија отворила је у Србији фабрику за оброке на биљној бази који ће се извозити у Европску унију. Поставља се питање да ли је веганска храна – храна будућности, колико је вредан тај сектор и да ли ће његов раст утицати на даљи пад сточарства.

Производња веганске хране на биљној бази је добра прилика за Србију, али од сточарства се не сме одустајати.

Милош Стојановић, агроном, аналитичар и уредник платформе Пољопривредне новости, рекао је за РТС да je производња веганских, заменских оброка за месо на бази соје добра шанса за Србију, а чињеница да се овде не гаји ГМО, могла би да отвори врата и за друге инвеститоре који желе да се баве производњом здраве хране која је на цени у свету.

"Мислим да треба да истрајемо у тој одлуци да не производимо ГМО. Треба да се декларишемо као земља која производи здраву храну у контролисаним условима. Мислим да то знају да препознају и велике компаније и инвеститори и потрошачи који се на крају питају шта ће конзумирати", истакао је Стојановић.

Наводи да тржиште веганске хране расте и да ће до 2028. године вредети 90 милијарди евра. Истиче да се заменски производи за месо и даље углавном праве од биљака, а да је производња меса у лабораторијама на дугом штапу.

Сматра да "вештачко месо" домаћи пољопривредници као ни потрошачи неће олако прихватити. Каже да чак и компаније које се тиме баве у Америци бележе пад производње и зараде, као и да је све мање стартапова у тој производњи.

Крава је лажно оптужена да је загађивач, ЕУ попушта

Иако је тржиште веганске хране у расту, Стојановић истиче да пољопривредна земља попут Србије мора да сачува сточарство јер оно генерише раст свих других грана производње и чува плодност земљишта.

"Фарме нису генератор климатских промена и мислим да је то изазвало велику нелагоду међу пољопривредницима Европске уније. Чак имамо протесте 11 земаља и већ су и европски званичници полако кренули да попуштају пред њиховим захтевима, односно да одустају од планираног смањења субвенција и те транзиције коју планирају, да смање утицај ЦО2. Имамо чак и неке званичнике као, рецимо, гувернера Централне банке Белгије који се изузетно томе противи", подсетио је Стојановић.

уторак, 12. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње