Више динара, мањи притисак на курс

Представници банака које послују у Србији најавили су да ће већим износима кредита подржати производњу за извоз, али су од државе затражили да обезбеди ефикаснију наплату доспелих потраживања.

Банкари су на округлом столу магазина Банкар, посвећеном Бечком споразуму о кредитној изложености банака у Србији чији су оснивачи иностране банке, истакли да је тај споразум, као ванредна мера у време економске кризе, имао велики значај за привреду.

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је да ће више динара у финансијском систему Србије допринети макроекономској стабилности и мањем притиску на девизни курс. 

"Финанијски систем би био стабилнији, а и дужници би могли боље да планирају месечну рату," рекао је Јелашић новинарима у НБС и додао да би се тиме дало пуно простора за монетарну политику и њене инструменте, референтну каматну стопу и ниво обавезних резерви.

Гувернер је као пример задуживања у динарима навео државу, истичући да је државни дуг у динарима повећан са један на 12 одсто за последњих годину и по дана.

Јелашић је навео и да би већи оптицај динара у систему допринео и да буде мањи притисак на НБС по питању курса.

Он је поновио да НБС интервенише на девизном тржишту како би смањила дневне осцилације и да је њен основни циљ таргетирање инфлације.

Гувернер је истакао да ће НБС моћи агресивније да реагује, ако се промене прописи везани за то и подсетио да се на тај начин троше девизне резерве које ће касније морати да се врате.

На питање, како коментарише појаву дилера девиза на улици, Јелашић је рекао да је то ствар Министарства унутрашњих послова Србије.

Нове мере половином марта

У првој половини овог месеца требало би да буду договорене нове мере усмерене на привреду и грађане, на којима заједнички раде Влада Србије и НБС, изјавио је државни секретар у министарству финансија Слободан Илић.

"Влада је у овом тренутку највише фокусирана на то како да кредити, који ће ићи као стимуланс за привреду и грађане, не буду пласирани у еврима него у динарима," рекао је Илић новинарима у НБС.

Он је навео да се у овом тренутку са НБС разматра комплетан пакет, а не само оно што се односи на владине мере.

Илић је рекао да би у случају да буде донета одлука да се фокус стави само на динарске пласмане, онда требало да буде извршена корекција већ донетог владиног пакета мера за 2010. годину.

Да ли ће тај предлог бити усвојен, не зависи само од државе и НБС, већ и од других пословних банака, предочио је Илић.

Што се тиче државе, она може, преко Фонда за развој, да пласира динарске кредите и динарске хартије од вредности, али када је реч о тим хартијама од вредности држава мора да води рачуна о нивоу и границама задужености договореним са Међународним монетарним фондом.