Хиљаду милијарди долара за спас економије

Лидери Г20 постигли су на Самиту у Лондону договор о упумпавању додатних 1.100 милијарди долара у посусталу светску економију, највише улагањем новца у Међународни монетарни фонд.

Објављујући тај договор Самита Г20, британски премијер Гордон Браун рекао је да ће ММФ-у  бити уплаћено 500 милијарди долара, плус додатних 250 милијарди у Специјалним правима вучења (СДР), а да ће 250 милијарди бити намењено за раст светске трговине.

"Ово је дан у којем се свет ујединио како би узвратио ударац у борби са рецесијом. Не само на речима већ и с планом за глобални опоравак и реформама с јасним временским оквиром", рекао је Браун.

Мере донете од стране 20 најбогатијих земаља света ће повећати светску производњу за четири одсто до краја следеће године, саопштено је коминикеу издатом на Самиту.

"Предузимамо фискалну експанзију без преседана са циљем да сачувамо или створимо милионе послова, који би у супротном пропали. Та експанзија требало би да до краја следеће године повећа производњу на 5.000 милијарди долара, односно за четири одсто и убрза прелаз ка еколошки прихватљијој економији", саопштено је коминикеу.

У коминикеу се такође наводи да централне банке земаља Г20 гарантују да ће наставити да спроводе експанзивну монетарну политику док год је то неопходно, и да ће за ту сврху користити све неопходне инструменте монетарне политике.

"Већа контрола биће уведена и у банкарски сектор, преиспитаће се банкарске зараде, али и пословање такозваних хеџ фондова који су један од узрочника финансијског колапса који је са собом ка дну повукао и светску привреду", рекао је британски премијер Гордон Браун.

То још увек не значи, наводи Браун, да свет почиње да се извлачи из кризе, али даје наду да би опоравак могао да буде бржи од прогнозираног и да би мање људи могло да остане без посла него да договора није било.

Саркози: Резултати самита изнад очекивања

Иако су највећи скептици пред почетак самита у Лондону били француски председник Никола Саркози и немачка канцеларка Ангела Меркел, двоје лидера сложили су се да су одлуке самита историјске и да су резултати постигнути на самиту изнад очекивања.

"Од Бретон Вудса, свет је живео по једном финансијском моделу, англо-саксонском. Није на мени да га критикујем, он је имао своје предности, али јасно је да је данас окренута нова страница", нагласио је Никола Саркози.

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила да је постигнут историјски компромис, као и да ће финансијске и економске мере, око којих је постигнута сагласност, дати свету "јаснију архитектуру финансијског тржишта".

Британски премијер Браун је рекао и да су се лидери Г20 сложили да се више не сме толерисати да неке државе буду "порески рајеви на земљи". Такође је нагласио да се мора стати на пут пракси да се чува тајност банковних података.

Један европски дипломата рекао је агенцији Ројтерс да је на самиту постигнут договор и да се хитно убрзају преговори из Дохе о либерализацији тржишта, што ће бити покренуто већ на самиту Г8 у јулу.

И председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо поздравио је резултат самита у Лондону.

"Ако погледате закључке, исправно је рећи да су амбиционзији од очекиваног", изјавио је Барозо на конференцији за новинаре.

Према његовим речима, они су резултат "напорног рада" и "заједничке акције" који ће омогућити враћање светске економије "на ноге" у наредним месецима.

"Рекли смо шта ћемо урадити, сада ћемо урадити оно што смо рекли", рекао је председник ЕК и додао да су закључци самита "реални сигнал нашег јединства и одлучности".

Барозо је нагласио да је постигнут "велики консензус о неопходности предузимања озбиљних мера" према земљама које не сарађују по питању пореза.

Бан Ки Мун: Најсиромашнијим земљама 300 милијарди 

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун поздравио је одлуку лидера Г20 да обезбеде 1.100 милијарди долара за помоћ светској економији, али је упозорио да је од виталне важности да од тога имају користи и најсиромашније земље.

Бан Ки Мун је рекао да је изузетно важно да се државе Г20 обавежу да 300 милијарди долара буде послато као помоћ најсиромашнијим државама у следеће две године.

"Свет ће мотрити", упозорио је генерални секретар УН.

У оквиру пакета помоћи који је предвиђен за оживљање међунардоне трговине, Светска банка је саопштила да ће у мају отпочети да уплаћује свој удео од 50 милијарди долара који је, како оцењују аналитичари, хитно потребан да се заустави нагли пад трговине, услед глобалне економске кризе.

Званичници истичу да се пакет помоћи трговини односи на гаранције које ће највероватније бити издаване увозницима и извозницима у оквиру трговинских шема.

Светска банка ће радити са глобалним и регионалним банкама на повећању финансирања увозника и извозника у земљама у развоју.

Неки аналитичари указују да ће повећање трговине зависити од брзине којом ће новац бити стављен на располагање.

"Сада је најважније како реализовати то финансирање. Владе Г20 морају брзо реаговати како би обезбедиле тај новац компанијама којима је хитно потребан", рекао је саветник за међународну трговину у највећој европској пословној групацији "Бизнис Јуроп" Еоин О'Мели.

За сада је сама вест да су лидери Г20 одлучили да убризгају 1.100 милијради долара у светску економију имала позитиван ефекат.

После објављиња вести индекси на европским берзама скочили су за пет одсто, индекс Никеи у Јапану скочио је за 4,4 одсто, док је Насдак на Вол стриту забележио скок од четири одсто. Цена нафте такође је скочила на 52 долара за барел.

Телекомуникационе компаније нуде 25 милиона радних места

Светске телекомуникационе компаније могу да дају велики допринос светској економији у превазилажењу рецесије отварањем 25 милиона радних места за пет година, уколико се ублаже регулативне мере, а саме фирме добију већи број фреквенција, објављено је у Лондону.

Главни менаџери великих телекомуникационих компанија у писму које су путили учесницима самита наводе да су спремни на инвестиције у вредности 550 милијарди долара, у циљу изградње широкопојасне мреже, чиме би се светски бруто домаћи производ увећао за три до четири одсто, током наредних пет година.

"Не желимо да откупљујемо проблематичне компаније, хоћемо да инвестирамо", нагласио је директор маркетинга Асоцијације ГСМ-оператора Мајкл Охара.

Представници водећих телекомуникациних компанија указују да ће инвестиције у мобилни "бродбенд" стимулисати економски раст захваљујући пружању интернет услуга милионима људи, посебно у земљама са огрниченим доступом фиксној мрежи.

"Сматрамо да поседујемо потенцијал да до 2013. године прикључимо 2,4 милијарди људи на интернет преко мобилних апарата", рекао је Охара у интервјуу агенцији Ројтерс.