ММФ: Србија мора да штеди

Шеф мисије Међународног монетарног фонда за Србију Алберт Јегер изјавио је да ће од Београда у највећој мери зависити када ће Извршни одбор ММФ одобрити споразум о кредитном аранжману, вредан три милијарде евра, који су прошле седмице постигнут са Србијом.

"Влада ће морати да поднесе ревидирани план буџета скупштини. Знамо да Влада у Београду још разматра неке од мера које се посебно тичу додатног пореза на примања. Очигледно, што је више питања за дебату, већи је ризик да би могло доћи до одлагања процеса одобрења у Извршном одбору фонда", рекао је Јегер за "Глас Америке".

Оценио је да је економија Србије врло тешко погођена глобалном финансијском кризом, посебно падом извоза у јануару и фебруару, док је прилив капитала смањен.

"Истовремено, Србија је током протеклих неколико година акумулирала велике стране зајмове, што се одразило на тренутно високи дефицит и велики спољни дуг", указао је Јегер.

Три стуба програма

Шеф мисије ММФ за Србију је навео да у светлу тих изазова треба предузети три основне ствари.

Влада треба да прилагоди буџет сходно приходима. Да би се спречио оштри пораст фискалног дефицита, сматра Јегер, потребна су извесна фискална прилагођавања.

"Други важан стуб овог програма је да ММФ тражи обећања страних банака да ће остати ангажоване у Србији и, коначно међународне финансијске институције, укљујујући ММФ, мораће да обезбеде знатну спољну финансијску подршку", рекао је Јегер.

Функционер ММФ-а је указао да је Србија током протеклих година, због брзог економског раста, бележила велике државне приходе, па је и потрошња расла врло брзо. На пример, навео је да су пензије у 2008. расле око 24 одсто, а у 2009. ће порасти око 17 одсто.

"Одлуке о тим трошковима донете су на основу претпоставке да ће економија расти врло брзо у непосредној будућности, што није био случај. Стога се јавила потреба да се трошкови прилагоде обиму буџетског прихода", објаснио је Јегер.

Споразум постигнут са ММФ-ом предвиђа укидање даљег повећања плата и пензија у 2009. и 2010. години и знатно смањење необавезних издатака на добра и услуге, као и државних субвенција на свим нивоима.

Према Јегеровим речима, капиталне инвестиције и буџетски расходи за социјалне намене углавном ће бити заштићени.

Потребно стезање каиша

На подсећање да неки економисти у Србији сматрају да је време за стезање каиша и да упозоравају грађане да раде више и троше мање, Јегер је рекао да је важно послушати тај савет.

"Треба стегнути каиш. Током година до 2008. укупни трошкови српске економије били су далеко већи него што је био приход, што је у 2008. довело до укупног дефицита од око 500 милијарди динара", каже Јегер.

То је било могуће, сматра Јегер, јер су страни инвеститори били вољни да финансирају то претерано трошење, али би сада трошкове требало прилагодити реалнијем нивоу прихода.

Јегер се сложио са изјавом премијера Мирка Цветковића да средства од овог аранжмана са ММФ-ом неће бити намењена покрићу буџетског дефицита, већ јачању девизних резерви земље.

"Међутим, истовремено, велики део тих средстава ће вероватно на крају бити искоришћен за покриће страног дуга са којим ће Србија бити суочена током 2009. и 2010. године. То омогућава приватном сектору да смањи трошкове далеко постепеније него што би био случај да ова средства нису доступна", рекао је шеф мисије ММФ-а.

Јегер је закључио да ММФ има веома плодну, дугогодишњу сарадњу са властима у Србији.